Iva Mili - Zaljubljivanje - Foxy

Please enable JavaScript to view the full PDF

Zvoncica ~1~ Foxy Zvoncica Iva Mili ZALJUBLJIVANJE ~2~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica I Bilo je šest sati kada se Tara probudila. Pospano se protežući, polako je otvarala oči. Ispustila je uzdah nezadovoljstva osetivši miris cigareta i crnog vina. Bila je ljuta na Stefana što je sinoć nenajavljeno doveo prijatelje kod nje i što je veče koje je planirala da provede odmarajući se uz dobru knjigu, pretvorio u žurku. Nevoljno se izvukla iz kreveta i pošla prema prozoru. Podigla je roletnu i otvorila ga. Zapljusnula ju je kiša, i ona se osećala kao da je stala pod hladan tuš. Stresla se i ubrzo zatvorila prozor. Nekoliko trenutaka je stajala i posmatrala krošnje drveća koje su se savijale pod naletima vetra. Bilo je leto i iznenađujuće hladno za to doba godine. Okrenula se i pogledom prešla po sobi u kojoj je sve podsećalo na sinoćnu sedeljku. Sve manje je imala strpljenja za Stefanovo ponašanje. Hiljadu puta ga je molila da joj ne priređuje takva iznenađenja i hiljadu puta joj je on, uz svoj najšarmantniji osmeh, obećao da neće. Tara je volela njegov šarm i vedar duh, ali je ponekad želela da je ozbiljniji i odgovorniji. Znali su se od detinjstva. Dugo su bili prijatelji i nekako joj je bilo normalno kada je to prijateljstvo preraslo u nešto dublje. Radio je na televiziji kao sportski novinar. Voleo je svoj posao i bio jedan od najboljih komentatora. Kada su ga obavestili da će putovati u Brazil da prenosi svetsko prvenstvo u fudbalu, poželeo je da to proslavi, ne obazirući se na Tarine planove. Ta njegova sebičnost dovodila ju je do ludila. Bio je omiljen u društvu i imao stalnu potrebu za izlascima i zabavama. Prijatelji su na njihovu vezu gledali kao na idealnu, ne znajući koliko je Tari trebalo stpljenja i tolerancije da sa smeškom prelazi preko njegovog nezrelog ponašanja. Zadovoljno je odahnula pri pomisli da umalo nije popustila pred njegovom molbom da žive zajedno. To je bila i jedina stvar u kojoj je istrajala kada je on u pitanju. Koliko god da ga je volela, nije još želela da se odrekne svoje slobode i samostalnosti. Uživala je u malom stanu koji joj je ostavila tetka kada se penzionisala i prešla da živi kod njenih roditelja u provinciju. Imala je svoje snove i želje. Naporno je učila znajući da je niko neće ozbiljno prihvatiti i ceniti njene vrednosti bez diplome. Kada je došla u veliki grad na školovanje, čvrsto je rešila da u njemu i ostane. Po završetku fakulteta zaposlila se u malom arhitektonskom birou gde nije imala baš mnogo prilike da pokaže svoj talenat, ali je strpljivo i vredno radila čekajući svoju priliku i verujući da će znati da je prepozna i iskoristi. ~3~ Foxy Zvoncica Poticala je iz male sredine. Roditelji su joj bili službenici skromnih primanja, koji su ceo svoj život njoj podredili. Otac i majka su nesebično davali sve od sebe pružajući joj ljubav, razumevanje i zaštitu. Dugovala im je mnogo, pa je uspehom u poslu želela da im se zahvali za sva odricanja i poverenje. Želela je mnogo od života i nije htela da odustane od toga. Još jednom je prešla pogledom po sobi vrteći glavom. Urediće je kada se vrati, sada je morala da se spremi za posao. Kada je izašla na ulicu, kiša je padala slabije a vetar je prestao da duva. Trebalo joj je dobrih pola sata brzog hoda da bi stigla do biroa. Uključila se u reku ljudi koji su žurili na svoja radna mesta. Većina njih je išla u pravcu centra jer su se tamo nalazili poslovni prostori svih važnijih firmi i veliki trgovački centri. Kada je došla do kraja ulice, potrčala je da je pređe dok se ne promeni boja na semaforu. Ali upravo tada neki automobil se pojavio iza ugla. Nije ga čula, a ni videla. Osetila je samo kako ju je neko naglo povukao za ruku i ona je, gubeći ravnotežu, pala na trotoar. Ne shvatajući šta se dešava, pokušala je da se uspravi skupljajući stvari iz svoje tašne koje su se rasule svuda unaokolo. Kada je ustala i podigla pogled, videla je oči hladne kao glečer koje su je streljale pogledom. Krupan visok muškarac razbarušene smeđe kose, neobrijan, stisnutih usana gledao je u nju. Tara je stajala kao hipnotisana, posmatrajući kako joj se preteći približava. Skupljenih šaka, teško kontrolišući bes, stao je na nekoliko koraka od nje. - Da li ste normalni?! Ako želite da poginete, izaberite neki drugi način a ne skakanje pod moja kola! - vilica mu je podrhtavala dok je grubo vikao. - Imate li običaj da gledate u semafor pre nego što pređete ulicu? Ili je to za vas glupost?! Bila je toliko uplašena da nije mogla da se pokrene. Ukočena od straha, nemo ga je gledala. - Da li znate da govorite? - nastavio je unoseći joj se u lice. - Ne očekujem od nekog kao vi da mi se izvini, ali bi bilo lepo da vidim da vam je bar žao zbog ovako idiotskog pretrčavanja. Zureći u grubo muškarčevo lice, Tara promuca: - Pokušala sam da stignem pre promene boje. Žurim na posao pa sam izgleda bila malo nesmotrena. - To je vaše opravdanje. Žurite na posao. Koliko vidim, svi žure na posao, ali ne podleću pod automobile. ~4~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica - Iznenadili ste me... dojurili ste iza ugla... nisam se nadala... - mucala je Tara, zbunjena situacijom u kojoj se našla. On pređe pogledom duž njenog tela nezainteresovan njenim objašnjenjem. - Neodgovorno pokušavate da prebacite krivicu na drugoga. Koliko vidim, niste povređeni, a ja nemam vremena da raspravljam s vama. Okrenuo se i ušao u kola zalupivši vrata, ostavljajući je da stoji na ulici. Ispratila je pogledom skupocen džip, sve svesnija onoga što se dogodilo. Drhtavom rukom je prešla preko vlažnog čela. - Gospođice, da li ste dobro? - upita mladić koji ju je povukao za ruku. Tara ga je pogledala shvatajući da je zahvaljujući njemu izbegla nesreću. - Jesam. Mnogo vam hvala na svemu što ste učinili. Izgleda da sam bila nepažljiva. - Pa i on je mogao malo sporije da vozi. Sigurni ste da je sve u redu? - posmatrao je njeno bledo lice. - Da, da. Samo sam uplašena, što je normalno, zar ne? Još jednom vam hvala. Mladić se nasmeši i odmahnu rukom na te njene reči, smatrajući normalnim to što je učinio i nastavi da prelazi ulicu. Tara krenu za njim drhteći celim telom. Činjenica da je mogla da nastrada nije joj izlazila iz glave. Nikada joj se to ranije nije desilo. Bila je pažljiva i odgovorna osoba i ovo nije ličilo na nju. Bila je sve više uverenija da do neprijatne situacije ne bi došlo da je on vozio sporije. Nije bila samo njena krivica, ubeđivala je sebe. Od straha i iznenađenja nije tom grubijanu odgovorila na način koji je zaslužio. Sva se stresla kada je pomislila na dva hladna oka i lice izobličeno od besa. Trebaće joj vremena da zaboravi ovo ružno iskustvo. ~5~ Foxy Zvoncica II Biro Vama na usluzi nalazio se u mirnom delu grada, dalje od buke automobila i žagora prolaznika. Ulica je bila puna zelenila i prostranih negovanih travnjaka ispred starih kuća koje su bile naslonjene jedna na drugu, kao da jedna drugu žele da pridrže. Gospođa Olga, vlasnica biroa, i njen sin David preuredili su kuću u poslovni prostor, prijatan i za oko i za rad. Prizemlje je bila velika galerija čiji su zidovi bili ispunjeni fotografijama najvećih dostignuća u arhitekturi i najuspešnijim idejnim rešenjima zaposlenih. U uglu velike prostorije bila je garnitura za sedenje, gde su klijenti mogli da se odmore, popiju kafu ili prelistaju stručni časopis kako bi lakše objasnili svoju zamisao. Na spratu su bili ateljei u kojima su radili zaposleni. Naručioci su uglavnom bili srednjestojeći ljudi koji su hteli da projektima daju lični šarm i pečat, retko dozvoljavajući arhitekti mogućnost da realizuje svoju ideju. Biro je sjajno ispunjavao njihove želje pa su ga preporučivali drugima. Gospođa Olga se strogo pridržavala pravila da je pozitivan imidž i odanost klijentu geslo od kog nema odstupanja. Sve u svemu, ne previše obećavajuće za one koji su imali ideje i želju da svojoj mašti dopuste slobodu. Tara je znala da se, ukoliko želi više, mora probiti do viših slojeva. Skoro trčeći je ušla u lep i svetao atelje i odmah produžila prema malom kupatilu koje je bilo u njegovom sklopu. Petra, sitna plava devojka koja je s njom radila, preplašeno ustade i pođe za njom. - Šta se desilo? - Skoro sam podletela pod automobil. On je vozio prebrzo, a ja sam pretrčavala - nepovezano je pričala Tara. - Smiri se. Ništa ne razumem - pokušavajući da shvati o čemu se radi, Petra ju je umirivala. - Hajde, umij se i očisti, a ja ću skuvati kafu. Tari su ruke još uvek drhtale dok je šoljicu toplog napitka prinosila ustima. Kada je završila priču, duboko je uzdahnula i pogledala koleginicu. - Jedno sasvim obično jutro mogla sam da pretvorim u tragediju. ~6~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica - Važno je da se sve dobro završilo. Nemoj više da razmišljaš o tome. Pokušaj da zaboraviš tog neotesanka jer u svemu tome ima i njegove krivice, ne samo tvoje. Telefon na Petrinom stolu zazvoni. Gospođa Olga želela je da vidi Taru i ona ustade i krenu ka njenoj kancelariji. Krupna žena stajala je pored velikog stola od mahagonija, koji je zauzimao trećinu prostorije. Olga je bila impozantne visine, čvrsto građena, visoko natapirane pepeljaste kose. Usne su joj bile crveno našminkane, a trepavice debelo namazane, što je još više naglašavalo njene godine. Videlo se da je nekada na tom previše našminkanom licu prebivala lepota. Neukus koji je imala u šminkanju i oblačenju bio je u potpunom neskladu sa prefinjenim ukusom koji je imala kada su građevine bile u pitanju. - Tara, dušo moja, nešto si bleda. Da li je sve u redu? - materinskim tonom joj se obratila, gledajući u vlažne delove njene odeće. - Sve je u redu. Imala sam malu nezgodu. Nema razloga da brinete. Sada je stvarno sve u redu. - Dobro, dušo. Sedi. Hoćeš li da popiješ kafu ili sok? Taru obuze neki strah. Jutro je počelo loše, još samo bi trebalo da i na poslu ima probleme. Nikada se niko nije žalio na njen rad. Mušterije su imale samo reči hvale. Poštovala je njihove želje i strogo se držala rokova. Do sada na ovaj način nije pozivana u kancelariju gospođe Olge. Svako jutro imali su radni sastanak, ali svi zajedno. Trudila se da deluje mirno dok je čekala da čuje zašto je pozvana. - Ti si, dušo, kod nas dve godine, zar ne? - nastavi gospođa ljubazno. - Da. - Nadam se da ti je vreme ovde provedeno bilo prijatno, premda znam da se ovde baš nisu ispunila tvoja očekivanja i želje. Tara je slušala pažljivo. Nije joj nimalo bio jasan razlog tog govora. Nije se žalila, niti omalovažavala poslove koje je dobijala. - Vidim da si zbunjena, pa da pređem na stvar. Ti si vrlo talentovana devojka, štaviše, jedna od najtalentovanijih s kojima sam radila. Zato mislim da je šteta da sediš ovde i obavljaš poslove prosečnog arhitekte. Zato sam pre mesec dana poslala tvoj rad na jedan konkurs. Ništa ti nisam rekla jer nisam želela da se razočaraš ako se sve dobro ne završi - gospođa pogleda Taru ispitivački, praveći dramsku pauzu nekoliko sekundi. - Jutros sam dobila odgovor. Izabrana si među petnaest kandidata. Bila si najbolja. Čestitam! Vreme je da svoj dar pokažeš ostatku sveta. ~7~ Foxy Zvoncica Tara je ćuteći gledala gospođu Olgu. Usta su joj bila suva od uzbuđenja, a srce je kucalo kao ludo. - Devojko, da li shvataš šta sam ti rekla? - Da. U stvari, mislim da sam shvatila. Ne znam šta da kažem. Toliko ste me iznenadili da nisam sigurna da li sanjam ili mi se to stvarno događa. - Najlepše sam sačuvala za kraj. Konkurs je raspisala firma Graditelj, a ti znaš da je njen vlasnik Adam Fišer. Koliko mi je poznato, san svakog arhitekte je da radi s njim - ponosno završi gospođa Olga. - Adam Fišer?! - presrećna Tara skoči sa stolice. - Gospođo Olga, nemam reči da vam se zahvalim. To je nešto najlepše što je moglo da mi se desi. Vi ste divni. - Sutra treba da ideš u njegovu kancelariju na razgovor. Ako to nekim slučajem nije ono što želiš, kod nas možeš uvek da se vratiš. Tara je zagrli i poljubi. Gospođa joj se nasmeši i pruži vizitkartu. - Sutra oko podne da si tamo. Tu ti je adresa. Srećno, Tara. Želim ti mnogo uspeha. Smatrajući da je završila svoj deo posla, gospođa Olga je sela za svoj veliki sto i prepustila se pregledanju pošte. Kada je izašla iz kancelarije, Tara je stajala nekoliko minuta naslonjena na vrata. Gomila emocija preplavila je njeno telo. Suze sreće koje su klizile niz njene obraze, nije mogla da zaustavi. Tog trenutka Stefan joj je strahovito nedostajao. Želela je da s njim podeli svoju sreću ali je morala da sačeka veče dok se vrati sa utakmice koju je prenosio. Obrisa lice i pomisli na roditelje. Oni će biti beskrajno srećni što joj se ukazala mogućnost da živi svoj san. Još uvek u neverici, zurila je u vizitkartu. Sutra ide na razgovor u firmu koja je bila svetski priznata. Tiho je prošaputala: “Počelo je”. ~8~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica III Bilo je tačno jedanaest časova kada ju je taksi dovezao u centar grada. Sat vremena, koliko joj je preostalo do sastanka, Tara je odlučila da provede u šetnji. Razgledajući izloge, trudila se da se pribere kako bi ostavila što bolji utisak. Morala je delovati opušteno i sigurno kako bi stekli poverenje u nju i njenu stručnost. Malu je pomoć sinoć imala od Stefana. Izašli su na večeru da bi proslavili njen novi početak, a pričali su uglavnom o njegovom putu u Nemačku. Stefan je bio majstor da svaku priču preokrene u svoju korist. Sa osmehom je propratio njenu ljutnju na vozača koji je umalo nije udario kolima, a sa par rečenica prokomentarisao njen novi posao. Nije mu davao poseban značaj, čak se jednog trenutka zapitao šta će joj sve to kad je već imala jedan lep i siguran. Ipak, na kraju večeri, shvatajući koliko je njoj to važno i koliko je to značajan korak u njenom životu i karijeri, poželeo joj je mnogo sreće. Stigavši pred poslovnu zgradu od desetak spratove, pronašla je ime firme na jednoj od mnogih ploča. Duboko je udahnula i ušla. Na sredini je stajala elegantna recepcija i uniformisani maldić za pultom. Tara mu se predstavila i rekla da ima ugovoren sastanak. Mladić ju je najavio telefonom i ljubazno uputio na sedmi sprat. U liftu, posmatrala je svoj lik u ogledalu, dok je prstima prelazila po dugoj crnoj kosi koja joj je padala niz leđa. Nežni svetao ten i krupne zelene oči uokvirene dugim trepavicama još više je naglašavala tamna kosa. Usta su joj bila puna i senzibilna. Ona ih je smatrala prevelikim, a ne poželjnim. Tamna suknja, malo iznad kolena, nije naglašavala duge noge već odmerenost. A limun žuta boja svilene košulje s jedva vidljivim cvetnim uzorkom činila ju je lakom i lepršavom, izborom odeće nameravala je da ostavi utisak poslovnosti i elegantne ležernosti. Kada je izašla u hodnik, ugledala je vrata od teške hrastovine, a na mesinganoj pločici je pisalo GRADITELJ - ADAM FIŠER. Polako je otvorila vrata i ušla. Ono što je videla, nadmašilo je sva njena očekivanja. Tri muškarca i jedna mlada žena odeveni u farmerice i komotne majice, sa sportskom obućom na nogama opušteno su sedeli oko velikog stola zaneseni razgovorom. Umesto luksuznih kancelarija prostoriju su ispunjavala tri odeljka s jednostavnim staklenim pregradama. Hrpe papira bile su razbacane po radnim stolovima, a na kompjuterskim ekranima videli su se nedovršeni radovi. Toplinu prostoru davalo je mnogobrojno cveće u saksijama i slike ~9~ Foxy Zvoncica na zidovima. Posmatrajući prostor, pogled joj se zadrža na Van Gogovoj mrtvoj prirodi “Bela vrba”. Uvek se divila toj slici holandskog slikara rađenoj na drvenoj ploči. Rošakova skulptura i još nekoliko umetničkih dela na pravi način su pokazivali istančani ukus vlasnika. Tada ju je devojka primetila i uputivši joj srdačan osmeh, krenula ka njoj. - Zdravo. Ti mora da si Tara? - upitala je i uz stisak ruke brzo joj se predstavila. - Nina. - Drago mi je. Nina je povede ka grupi mladih ljudi. - Šef se izvinjava što nije mogao doći na današnji sastanak. Morao je iznenada da otputuje - objašnjavala je Nina. - U ovom našem poslu uvek nešto iskrsne. Izvoli, sedi ovde. - Hvala. Da li to znači da ću morati da dođem neki drugi put? - Ne, nikako - sa osmehom je prekinu Nina. - Šef je oduševljen tvojim načinom rada. To je u redu. Ja ću te informisati o svemu što te interesuje. Opusti se. Mi smo ozbiljna firma. Nemoj da te zavara skromnost ovih prostorija. Naš šef, a i mi s njim smatramo da su dela mnogo važnija od mesta na kom radimo. Niko od nas ne pati od luksuznih kancelarija - govorila je s ponosom u glasu. Nije Tari stalo do impresivnih kancelarija, ali do poštovanja jeste. Imala je osećaj da to što Adam Fišer nije smatrao važnim da je dočeka i objasni o kakvom poslu je reč, samo pokazuje da i ne ceni mnogo njen rad, već samo da im je hitno potreban asistent, a ona je jednostavno bila bolja od ostalih. Pogled joj se stalno vraćao na ekran Nininog kompjutera. Projekat koji je na njemu bio zaokupio joj je pažnju. Sve na slici je izgledalo savršeno ali je ipak nešto nedostajalo. - Nešto nedostaje - reče Nina kao da joj čita misli. - Već dva dana pokušavamo da odgonetnemo šta. Nina je nastavila da priča o željama koje su uneli u crtež, ali ipak nisu bili zadovoljni. Rad još uvek nisu predali jer nije delovao kao celina. - Da li smem da probam? - gledajući zadubljeno u sliku, upita Tara. Stidljivo je dala nekoliko grubih ideja koje je Nina vešto unosila u kompjuter. Na opšte oduševljenje, to je bilo to. Denis, jedan od mladića koji je stajao pored Nine, zadovoljno reče: - Bravo! Adam je bio u pravu kad je rekao da nam treba sveža krv. Čim je ugledao tvoj rad, znao je da si ti ona prava. ~ 10 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica Zaboravljajući na vreme, Tara poče da iznosi ideje kako da se završi projekat. Sati su prolazili, a oni su uživali u poslu kao u igri. Kada je Nina izvela poslednji potez koji je Tara predložila, nastupile su iskrene ovacije. - Savršeno - rekoše uglas. - Još samo ostaje da šef potvrdi i potpiše, i vlasnik može da preuzme nacrt. Bili su kao velika porodica. Nije bilo zavisti ni ljubomore, važno je bilo da je ideja dobra i da posao bude uspešno završen. Tari se svidela ekipa mladih ljudi s kojima bi trebalo da radi. Svi su bili talentovani i uspešni, inače ne bi radili za Adama Fišera. Veče je uveliko palo kad su napustili zgradu. ~ 11 ~ Foxy Zvoncica IV Ležeći na krevetu, Tara se zagledala u dvostruka staklena vrata terase. Žućkasti snop jutarnjeg sunca probio se kroz staklo, padajući joj na lice. Dok su joj misli uzburkano letele, štipala se za ruku da se ubedi kako je ono što joj se događa stvarnost. Celu noć se okretala u krevetu i otkrivala, ne uspevajući da se opusti. Bila je prezadovoljna. Toliko je bila oduševljena Adamovom ekipom da se odmah osetila delom tima. Ležernost i neusiljenost s kojom su obavljali posao, fascinirali su je. Nina joj je kasnije objasnila da je šefu izuzetno žao što se nisu odmah upoznali, jer on insistira na ličnim odnosima sa svima koji rade u njegovom timu. Na pitanje gde će graditi, odgovor je bio Venecija. Čuvši to, Tara je zanemela od šoka i oduševljenja. Prvi posao s njima i odmah u gradu koji svojom arhitekturom prkosi celom svetu. Drugi šok je bio kada je čula da na put kreću za dva dana. Poznati italijanski režiser želeo je da na svojoj kući dogradi novo krilo u kojem bi se nalazila dvorana za prijeme i velika sala za filmske projekcije. Na put su išli Adam, Denis, Nina i Tara. Šef, kako je Nina volela da ga zove, smatrao je da računan ne mogu da zamene oštro oko niti da istinski dočaraju objekat na kome treba raditi. Njegova smelost kada je posao u pitanju, nije poznavala granice. Da bi prihvatio nešto da gradi, morao je da bude siguran da će to uraditi savršeno, a ovo je bio jedan od većih izazova u njegovoj karijeri pa nije želeo da dođe do greške. Tara je u glavi imala spisak stvari koje treba da obavi. Na prvom mestu je bila poseta roditeljima. Imala je želju da s njima podeli radost. Sve se dešavalo neverovatnom brzinom. Nije imala vremena da sredi osećaje i razmišlja o iznenadnoj sreći. Za pakovanje joj nije trebalo mnogo vremena. Oblačila se uglavnom sportski. Trudila se da joj garderoba bude praktična i udobna. Više je voljela da izgleda pristojno nego provokativno. Iznajmila je automobil i krenula prema malom gradu u unutrašnjosti gde su živeli njeni roditelji. Skrenula je sa glavnog puta, spuštajući se putićem koji je krivudao duž korita reke. Otvorila je prozor i uživala u prijatnom mirisu rastinja. Mali grad, šarenog kolorita na svakom koraku, pružao je sliku gostoprimstva i topline. Najlepše godine svoje mladosti provela je u njemu. Volela ga je svim srcem i uvek su joj prijale posete roditeljima. ~ 12 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica Njihovo razumevanje joj je vraćalo samopouzdanje i posle svakog razgovora sa njima bila je orna da nastavi dalje. Gospodin Toma, proćelav, bradat, dobroćudan čovek, sedeo je na terasi i odmarao se posmatrajući prolaznike. Primetio je nepoznat automobil još dok se približavao njihovoj kući. Nije očekivao goste, pa ga je zvuk automobilskog motora uznemirio. Polako je ustao sa stolice i protegao se. Leđa su ga bolela od dugog rada u bašti. Kada su se kola zaustavila ispred lepe kuće od crvene cigle, okvirene belim malterom, on prepozna devojku koja je izlazila iz njih. Lice mu se ozari. Njegova mezimica je došla da ih poseti. - Barbara! - viknu on svoju suprugu i požuri da izađe pred Taru. Gospođa Barbara zbunjeno pogleda u muža koji je žurio prema kapiji. - Šta se desilo? - upita uplašeno. - Došla je naša Tara - odgovori on razdragano. Tara im je išla u susret. Nasmejanog lica posmatrala je svoje roditelje. - Mama, tata kao ste? - Dete moje! - majka je zagrli i obasu poljupcima. - Mnogo si nas obradovala. Zašto nisi javila da ćeš doći? - Šta ima da javlja? - prekori je muž. - Treba da dođe kad god ima vremena. Kćerka ga zagrli i poljubi. - Iznenada sam odlučila. Nisam mogla da otputujem, a da vas ne vidim. - Lepo od tebe - zadovoljno reče njena majka. Zajedno su pošli prema kući. Ponosni roditelji nisu moglu da skinu pogled sa svog obožavanog deteta. - Gde je tetka?- upita Tara. - A, ta nikada ne miruje. Otišla je u posetu prijateljici. Biće joj žao kad čuje da si bila, a ona te nije videla - odgovori Barbara. Kuća je bila prostrana, udobno nameštena. Ušli su u dnevnu sobu, koja je skoro cela bila u staklu. Bila je puna svetlosti, zato je delovala vedro, harmonično i odisala dobrodošlicom. Kroz nju su izašli na verandu okupanu sunčanim zracima. Do njih je sa svih strana dolazio cvrkut ptica koje su se gnjezdile u visokim krošnjama drveća svuda oko kuće. Seli su za okrugli drveni sto na kome se nalazila činija puna voća. - Da li si gladna? - upita je majka. - Ne, ali bih mogla da nešto popijem. ~ 13 ~ Foxy Zvoncica Otac ju je posmatrao ćuteći. Retko su je viđali u poslednje vreme, pa je želeo da uživa u svakom trenutku. - Zašto Stefan nije došao? - iznenada upita otac. - Ima posla u redakciji. On večeras putuje. Zamolio me je da obiđem i njegove roditelje, ali ne verujem da ću imati vremena. - Kako ste vas dvoje? Sada ćete biti dugo razdvojeni - zabrinuto upita Toma. Stefana je znao od malena. Njegovi roditelji žive samo dve ulice dalje od njih. Mladić mu je bio simpatičan, pomalo vetropirast, ali mu se sviđala njegova vesela priroda. - Zbog njegovog posla mi smo često razdvojeni, pa smo navikli - odgovori ona ne želeći da roditelji brinu. - Tatu i mene sve interesuje u vezi tvog novog radnog mesta - nestrpljiva je bila majka. - Kako su ti se dopale nove kolege, da li si upoznala šefa? - I sama još uvek malo znam. Na prvi pogled sve me je tamo oduševilo. Sviđa mi se njihov način rada. To sam oduvek želela, o tome sam maštala. Možete misliti kako se osećam i koliko sam srećna što mi se ukazala ovakva prilika. Mogu mnogo da naučim i mnogo da pružim - raspoloženo je pričala Tara. - Ipak bih voljela da si upoznala gazdu. Nadam se da je dobar čovek. Kako izgleda biro u kome ćeš raditi? Barbara prekinu razgovor kada je čula zvižduk čajnika. Požurila je u kuhinju. Oči su joj se ispunile suzama. Sreća njene kćerke joj je bila najvažnija. Želela joj je uspešnu karijeru ali se i plašila što odlazi na put s ljudima koje ne poznaje. Odlučno je odmahnula glavom i nasmešila se. Nije želela da njena devojčica vidi suze, pa makar one bile i suze radosnice. Tara je s ljubavlju posmatrala majku, dok im je sipala čaj u šolje. Njeno milo lice je izgledalo zabrinuto. Kosa gospođe Barbare je bila dignuta u punđu pričvršćenu crnim ukosnicama. Rukavi njene kućne haljine šuškali su dok se kretala oko stola. Uvek joj se divila. Bila je žena odana svojoj porodici, trudila se da udovolji svakoj njihovoj želji. - Kako je lepo sedeti na verandi - reče Tara i duboko uzdahnu. - Nedostaje mi ovaj vazduh, mir, a vi mi najviše nedostajete. - A ti dolazi češće - brzo reče otac. - Kada misliš da ćeš upoznati tog Adama Fišera? - majka nije odustajala. Tara je strpljivo odgovarala na sva njihova pitanja. Znala je da im to mnogo znači i htela je da zadovolji njihovu znatiželju. ~ 14 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica Dugo su sedeli za stolom i razgovarali. Smejali su se i šalili. Odavno se nije osećala tako bezbrižno i ispunjeno. - Za pet minuta će ručak - reče majka dok je ustajala od stola. - Tomo hajde sa mnom da mi pomogneš. Kada su roditelji otišli u kuhinju Tara je pošla u svoju sobu da uzme neke stvari koje su joj trebale za put. Soba joj se nalazila u potkrovlju. Uvek joj je bila puna svežeg cveća. Stala je uz prozor i posmatrala veliki razgranat hrast čije su grane dodirivale okno. Sve oko nje joj je budilo uspomene. “Šta mi je? Od sutra mi se menja život, a ja razmišljam o detinjstvu,” pomislila je. Pošla je prema plakaru. Uskoro će napustiti roditeljski dom. Htela je još malo vremena da provede sa Stefanom dok on ne krene na put. ~ 15 ~ Foxy Zvoncica V Dva dana su prošla kao u snu. Pogledala je u svoje dve velike putne torbe i nasmešila se, počinje novo poglavlje u njenom životu. Jedan deo puta preći će autobusom, a onda brodom do Venecije. Blistav od čistoće, s mornarima koji su užurbano obavljali poslednje poslove pre isplovljavanja, brod je čekao putnike. Sunce se visoko uzdiglo, prijatno grejući. Nebo glatko bez oblaka, a vazduh čist i lagan. Okrenuvši lice prema suncu, Tara podiže glavu upijajući toplinu, a tanka tamnoplava marama oko njenog vrata zaleprša na blagom povetarcu. Čuvši svoje ime, okrenula se i ugledala Nininu kratko ošišanu crvenkastosmeđu kosu. Bila je kratkovida, pa su veći deo njenog simpatičnog lica prekrivale naočare. - Već sam se uplašila da ćeš zakasniti. Hajde odmah da se ukrcamo. Ne bih želela da brod isplovi bez nas dve - nasmeja se Nina i uze jednu torbu od Tare da joj pomogne. Na brodu je bilo mnogo putnika. Čuli su se razni jezici sa svih strana sveta. Brod pisnu, zahukta se i lagano poče presecati talase. Nina nije baš najbolje podnosila plovidbu pa je odlučila da ostane u kabini do večere. Tara je uzbuđeno posmatrala more. Za nju je i taj kratak put do Venecije predstavljao doživljaj. Bila je to njena prva plovidba i prva poseta Italiji. Brod je plovio, a boja mora se stalno menjala. Obala se gubila, a more bivalo sve šire, kao da se razliva preko kopna. Bila je beskrajno srećna. Uživala je svim srcem u lepoti plovidbe i broda, žaleći što put traje samo jednu noć. Malo je posmatrala tajanstveno more, a malo putnike koji su se, raspoloženi i zadovoljni, šetali palubom ili odmarali na ležaljkama. Pokraj nje prođe kapetan broda, snažan i krupan muškarac. Bio je elegantan kao i svaki pomorac i ljubitelj ženskog pola. Pogled mu se zaustavi na lepoj devojci koja je stajala sama pored ograde. Nasmeši joj se, nakloni i produži dalje. Dok je odlazio, pratila ga je sa smeškom razmišljajući koliko će još sresti devojaka i podeliti osmeha i komplimenata. Jedan visok muškarac brzim je koracima prelazio palubu. lako je bio udaljen, nešto u tom muškarcu pokrenulo je nemir u njoj i kako se približavao, postajala je sve nervoznija. U trenutku Tara se ukoči. Otvorenih usta, u neverici je zurila u njega. Munjevito joj se javila slika onog groznog jutra. Pred njom je stajao isti onaj muškarac, doduše obrijan i vrlo elegantno obučen, ali ipak on. ~ 16 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica Pitala se šta radi na brodu. Hoće li je prepoznati i nastaviti da vređa? U času kad je muškarac prišao sasvim blizu, primetila je njegovo zaprepašćenje i to joj je dalo samopouzdanje i prednost. - Stanite! - rekla je glasno. - Napravite li još jedan korak ka meni, zvaću kapetana. Jako dobro vas se sećam, ali ovog puta neću dozvoliti da se bezobrazno ophodite prema meni. Užasno ste me uplašili i uvredili onog jutra! Niste mi pružili priliku da objasnim, a nijednog trenutka niste doveli u pitaje svoju brzu vožnju. Čovek je hteo nešto da kaže ali mu ona ne dozvoli, iznervirana polusmeškom koji mu je poigravao na licu. - Ne znam šta tražite na ovom brodu. Trudiću se da mi vaše prisustvo ne pokvari užitak putovanja - rekla je, a on je slegao ramenima i posmatrao je sekund-dva. - Ni ja baš nisam lud od sreće što sam vas sreo - ironično reče. - Vi ste opasnost na brodu. Iskreno se nadam da nećete, kako vi kažete, biti nesmotreni. - Ovde se, gospodine, osećam sigurno jer nema vašeg džipa. Kada ste vi uključeni u saobraćaj, pešacima je bolje da ne prelaze ulicu - Tarine zelene oči sevale su od ljutnje. Taj neotesani skorojević opet ju je iznervirao. - Nadam se da se više nikada nećemo sresti - završi Tara razgovor i okrenu se prema moru. - Tu se slažemo. Samo nemojte da se previše naginjete preko ograde jer ćete završiti u vodi, a to bi nam svima donelo samo neprijatnosti - podrugljivo reče i produži dalje. Tara je drhtala od besa. Nervirali su je prepotentni muškarci. Kada je odmakao dovoljno daleko, sa olakšanjem je odahnula i krenula u kabinu da se spremi za večeru. Adam je bio pod utiskom iznenadnog susreta. Bio je iznenađen njenim napadom. U poslednje vreme imao je dosta obaveza pa je na taj incident skoro zaboravio. Koliko se sećao, onog jutra jedva da je progovorila, a sada joj se jezik baš razvezao. Bila je veoma lepa, ali nije bila njegov tip. Suviše arogantna za njegov ukus. Voleo je nežne, tihe žene. Želeo je da se posle napornog dana opusti i uživa, a ne da mora da je zabavlja i sluša njena naklapanja. Ovu svađalicu ne bi želeo često u svom društvu. Nije imao vremena da o njoj razmišlja, čekao ga je važan posao. Više od svega je želeo da gradi u Veneciji i zato je svu svoju pažnju i energiju usmerio na taj posao. Jedva je čekao da upozna novu saradnicu koju je odabrao na osnovu njenog rada. Imao je osećaj da mu je vrlo bliska po načinu razmišljanja kada je posao u pitanju, a takav asistent mu je sada bio najpotrebniji. Kuća režisera je bila veoma stara građevina i krilo koje ~ 17 ~ Foxy Zvoncica treba da se doradi mora da deluje kao da je oduvek bilo njen sastavni deo, a to neće biti jednostavno. - Denise - obratio se prijatelju koji je sedeo s njim za stolom u trpezariji i ispijao aperitiv pre večere. - Ti znaš koliko je ovaj posao važan za nas i siguran si da je ta devojka dobar izbor. Video si je i razgovarao s njom. Reci mi kako izgleda. - Izvanredno zgodna - munjevito odgovori Denis. - Duga crna kosa, visoka, divne zelene oči, a noge da i ne spominjem. Fantastična, jednom rečju. - Uozbilji se. To što si nabrojao nije od značaja za posao. Poslove ne dobijamo na osnovu fizičkog izgleda, već zahvaljujući kvalitetu rada. - Izuzetno inteligentna i brza u razmišljanju. I sam si video rad koji smo uz njenu pomoć završili. Ideje prosto vrcaju iz njene glave. Na žalost, lepa Tara ima mladića - tužnim glasom završi Denis koji je voleo društvo lepih devojaka. Nije bio zgodan, bio je sklon gojenju, ali je njegova vitalnost bila neizmerna. Trpezarija broda je bila velika i luksuzna, sva u bordo i zlatnim tonovima. Stolovi su bili puni gladnih putnika, pa se sa svih strana čulo zveckanje posuđa i čaša. Nina i Tara su nekoliko trenutaka stajale na ulaznim vratima i tražile sto za kojim su ih čekali Adam i Denis. Tara je bila nervozna. Osećala se kao školarac pred upoznavanje s novim učiteljem. Vezane kose, u pantalonama i tamnoplavoj svilenoj košulji izgledala je sveže i lepo, pa je privukla poglede mnogih muškaraca kada je ušla. - Stižu devojke - reče Denis Adamu i mahnu im rukom. Tari i Adamu su se sreli pogledi. - Eno Denisa i šefa - ugleda ih Nina i pođe prema uglu gde se nalazio sto. Tara je netremice gledala u nepoznatog muškarca pored Denisa, pokušavajući da u glavi složi ono što je upravo čula. Neotesani muškarac bio je Adam Fišer. Stajala je na sredini trpezarije. Nije mogla da napravi ni korak. Nina je začuđeno pogleda. - Hajde. Što si stala? - Ja ne mogu dalje - promuca Tara. - Vratiću se u kabinu. Mislim da nije trebalo da prihvatim posao. - Dobra šala. Malo kasno si se setila da ne želiš posao. U čemu je problem? - Veruj mi da nije šala. Kada me tvoj šef bude video, reći će ti isto. ~ 18 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica Od hladnoće Adamovog pogleda trpezarija joj se vrtela u glavi. Ruke su joj mlitavo visile niz telo dok je očima prelazila preko njegovog lica. Smeđa uredno začešljana kosa svetlucala je pod svetlošću neonki, još više ističući plavetnilo očiju. On je bio tip muškarca kojeg bi većina devojaka poželela. Pravilan nos, čvrsta brada, dobro telo. Pravi atleta. Nina je povuče za ruku. - Hajde da sednemo. Smetamo. Gosti i konobari ne mogu da prolaze. Denis srdačno pozdravi devojke, pa predstavi Taru Adamu. Adam se nasmeja glasno, vrteći glavom u neverici. - Ja mora da sam kažnjen za nešto. Gospođica i ja se znamo od ranije. Imao sam čast da je dosada sretnem dva puta. Doduše, susreti nam nisu bili baš prijatni, ali su nezaboravni. Tara bi se najradije okrenula i pobegla, ali je ipak hrabro izdržala njegov pogled. - Nažalost, gospodin je u pravu. Bila su to dva vrlo neprijatna susreta. Sada kad znate koga ste zaposlili, pretpostavljam da se kajete. Ja sam spremna da napustim vašu ekipu i da se vratim kući. - Kako? Plivajući? Zar ne misliš da bi to bilo nepošteno prema kolegama koje računaju na rad s tobom? Uplašila si se odgovornosti? Naravno da nisam. Pretpostavila sam da ne želiš saradnju sa mnom. Čini mi se da nisam na visini tvojih očekivanja - Tara prihvati razgovor bez formalnosti. - To ću ipak morati ja da odlučim. Pošto je posao izuzetno važan za moju firmu, a nemam vremena za traženje novog asistenta, moraću da se pomirim sa situacijom. Ti si talentovan arhitekta, a da li mi se dopadaju tvoji postupci kao čoveka, ovog puta neće biti važno. - Ja sam pošten i savestan radnik i čovek - odgovori ona, boreći se sa suzama. - Da li bi nam neko rekao o čemu se radi? - upita Nina vidno zbunjena novonastalom situacijom. Adam pokuša da u par rečenica opiše oba njihova susreta. Kada je završio, pogleda u Taru. - Tvoju verziju mogu da čuju kasnije. Sada da večeramo. Tara je više brljala po tanjiru nego što je jela. Posle izvesnog vremena izvinila se glavoboljom i izašla na palubu. Svi njeni snovi odjednom su se srušili. Od svih ljudi na svetu ona je morala da dođe u konflikt baš sa Adamom Fišerom. Bilo joj je jasno da ju je zadržao u ekipi jer mu je potreban radnik i da zbog toga nije nimalo srećan. ~ 19 ~ Foxy Zvoncica Toliko se radovala i maštala o novom poslu. Suze su joj potekle niz obraze dok je stajala uz ogradu palube i posmatrala more. Sumrak se sve više zgušnjavao i skrivao vidik na pučini. Tamna crna površina protezala se svuda unaokolo, a nad njom je bilo sivo nebo sa zvezdama. Mesec je počeo da se pojavljuje, razbacujući po talasima svoje treperave zrake. Rukom je obrisala vlažne obraze i uzdahnula. Tužnim pogledom je posmatrala mirno more. Na njemu su se igrali samo penušavi talasi oko broda, a u daljini je svetlucao poneki usamljeni svetionik. Adam Fišer je imao potpuno iskrivljenu sliku o njoj. Ona nije bila goropadna i napadna. Strah od moguće nesreće u njoj je izazvao tu burnu reakciju. Bila je mirna i tolerantna, ponekad čak i previše, smatrali su njeni prijatelji. Volela je posao za koji se školovala i jedino je on u njoj znao da pokrene lavinu emocija. Nije znala kako tom grubom čoveku da pokaže da je pogrešio kada je njen karakter u pitanju. Izgradio je svoje mišljenje na osnovu jednog njenog postupka. Sve što od nje bude zahtevao u Veneciji, uradiće najbolje što bude mogla, a kad se vrate, zahvaliće se na ukazanom poverenju i vratiti kod gospođe Olge. Put na kome je mislila da će uživati, postao je njena noćna mora. Jedna muška silueta pojavi se na pramcu na kome se nalazila. Priđe samoj ogradi broda i osta stojeći, gledajući more i mesec koji se u njemu kupao. Stajao je nepomično, zadubljen u sanjarenje koje izaziva pučina. Polako se okrenuo. U polusvetlu noći koju je samo mesec obasjavao, ona spazi dva plava oka. Lice mu je bilo mirno dok ju je posmatrao. - Ja sam baš pošla u kabinu - tiho reče Tara kada ga je prepoznala. - Ne moraš da bežiš. Slobodno uživaj u lepoj noći. Ja ionako idem do kapetana. - Ne bežim. Umorna sam i trebalo bi da legnem. Bio je ovo dug dan - Tara je nervozno pričala. - Tara, da raščistimo neke stvari. Od sutra, pa najmanje dve nedelje bićemo skoro stalno zajedno. Moraćeš se navići na moje društvo, ma koliko ti ono bilo neprijatno - gledao je u njene uplakane oči. Bilo mu je žao što je bio grub. - Pokušajmo da zaboravimo na naš nesporazum i da pokušamo da se slažemo, bar dok ne završimo posao. - Dobro - reče ona i nasmeši mu se. - Laku noć, Adame. Adam je još malo ostao na palubi. Voleo je noći na moru. Mučilo ga je pitanje da nije možda pogrešio u proceni ove devojke. Imala je tople oči i divan osmeh. S tako milim licem nije mogla biti loš čovek. Ipak, vreme će pokazati da li je dobar čovek i radnik. ~ 20 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica VI Na palubi se čuo žagor. Približavao se trenutak iskrcavanja, pa su svi putnici izašli iz svojih kabina noseći sa sobom prtljag. Sunce se već izdiglo i njegovi kosi zraci obasjavali su brod i more. Vetar, koji je blago duvao, poigravao se Tarinom kosom koja se na suncu presijavala kao svila. Nina je stajala pored nje na palubi i zaneseno posmatrala taj čudnovati grad. Gledale su Veneciju koja kao da je rasla iz vode i izdizala se iznad talasa. - Veneciju sam videla samo na filmu i o njoj čitala u knjigama - oduševljeno je pričala Nina. - A sad sam na korak od grada u koji su dolazili ljubavnici kroz vekove da uživaju na balkonima, slušaju serenade, zaljubljuju se i pate - devojka duboko uzdahnu i stavi šaku na mesto gde joj se srce. - Venecija, grad Kazanove, duždeva, starih slikara i žena plamenocrvene kose. - Koja nadahnuta priča - Tara se od srca nasmeja. - Izgleda da ti je mnogo bolje. Ne osećaš se više kao na vrtešci. Nisi bleda, a i oči ti sijaju čudnim sjajem. - Kad ne bih nosila ove idiotske naočare, mogle bi da služe kao reflektori dok budem obilazila tajanstvenu Veneciju. - Ovo je jedna nova Nina. Romantična, puna ljubavi. - Čekaj samo, upoznaćeš još nekoliko Nina. - Nadam se da nema one mračne strane u toj višestrukoj ličnosti. Nina je nekoliko trenutaka gledala u nju. - Bilo bi mnogo za tebe da i ja imam mračnu stranu. Dovoljno je da je ima jedan član ekipe. Obe su se nasmejale i nastavile da uživaju u pogledu, nestrpljivo očekujući trenutak silaska s broda. Tara iza leđa oseti nečije ravnomerno disanje. Okrenula je glavu i ugledala Adama kako zamišljeno stoji i gleda u njenu kosu. Brzo je vratila pogled na more. Njegova blizina ju je činila nervoznom. Neprijatnosti koje su se desile bile su još uvek sveže da bi bila opuštena. Brod je polako pristajao. Barke i gondole prilazile su sa svih strana. Gondole su bile lepe, crvene i crne, s baldahinom i visoko uzdignutim kljunovima poput glava nekih morskih čudovišta. Talasi su ih njihali, ali vešti gondolijeri su sigurno upravljali i priterali ih uz stepenice. - Dođi, - viknu Adam Denisu koji je razgovarao s prsatom plavušom - da pomognemo oko prtljaga. ~ 21 ~ Foxy Zvoncica Denis, želeći da impresionira plavu damu, uze u ruke dva kofera i hrabro pođe lelujavim stepenicama. Tari i Nini nije bilo do junačenja. Držeći se za konopac sa strane, pažljivo su sišle i ušle u gondolu. Kada su se svih četvoro smestili, gondolijer zavesla stojeći na kljunu i gondola polako kliznu ka molu. Zadivljeno su gledali Duždevu palatu koja se veličanstveno podizala sva siva od starosti, skrivajući još uvek tajne svojih tamnica. - Mislim da je ono Most uzdisaja - reče Tara Nini. - Videla sam ga u jednom filmu. Ko je, kažu, prešao preko tog mosta, više se živ nije vratio. - Zar ne misliš da su to gluposti, Tara - skoro grubo reče Adam. - U Veneciji ima 177 kanala i 400 manjih i većih mostova. Verovatno svaki nosi neku priču, pa turisti to očekuju. - Adame, u svakoj priči ima malo istine - tobože ozbiljno reče Nina. - Ja sam čula da postoji Most poljubaca i bila bih veoma razočarana kada bih se našla na njemu, a on ne bi opravdao ime. - Nadam se da će, kada ja budem na njemu, tamo biti još najmanje dve zgodne Italijanke. Da li se slažeš sa mnom? - Denis, kome se svidela priča o mostovima, upitno pogleda u Adama. - Ponašate se kao deca - odgovori on, neraspoložen za takvu vrstu šale. Na obali su ih čekali nosači. S mola su odmah naišli na Markov trg koji je bio prekriven jatom golubova. Mladi prodavci nudili su u papirnim fišecima kukuruz i pšenicu, turistima koji su uživali hraneći ih dok su im sletali na ruku ili rame. Prešli su preko jednog kanala i našli se pred hotelom. Stara zgrada delovala je dosta neugledno ali kada su ušli, bili su prijatno iznenađeni. Našli su se u velikoj svetloj prostoriji koja je izgledala kao otmena dnevna soba. Orijentalni ćilim, nameštaj od tamne hrastovine i meke fotelje krasili su ovu prostoriju. Na velikom stolu nalazile su se novine na većini svetskih jezika i brošure o Veneciji. Krupni čovek iza pulta dočekao ih je s prijatnim osmehom i poželeo im dobrodošlicu. Devojke su delile ljupku malu sobu s velikim prozorom koji je gledao na trg. Tara priđe i otvori ga, puštajući unutra prijatne sunčeve zrake. Dole u kanalima voda je bila tamnozelena i mutna, prekrivena nekom masnom masom. Po njoj su plovile ljuske od pomorandži i razni papiri. Na suprotnoj strani kanala uzdizale su se zgrade koje kao da su pretrpele poplave pa su zidovi, kada se voda povukla, ostali vlažni i memljivi. Stalno se čuo uzvik gondolijera, što je zamenjivalo automobilsku sirenu. S jedne strane kanala pružao se uzan trotoar, a od njega spuštale stepenice u kanal. Sve je izgledalo sivo i trošno. ~ 22 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica - Baš je Venecija stara - reče Tara zamišljeno. - Zato svet i dolazi da je vidi. Ko zna koliko vekova ima svaka zgrada - odgovori Nina dok je vadila stvari iz torbe i slagala ih u orman. - U pravu si. Kada se raspakujem, prošetaću malo. Adam je rekao da smo danas slobodni. Hoćeš li sa mnom? - Ne, hvala. Moram da se odmorim. Iscrpila me je plovidba - Nina pogleda u Taru kao da nije sigurna da li treba da joj kaže to što je želela. - Tara, - ipak odluči da joj kaže - Adam je vrlo zahtevan u radu i zna da bude grub, ali nije loš čovek. Kada vam se desila ona neprijatnost, on je bio pod velikim pritiskom zbog jednog posla, pa je bio grublji nego što jeste. - Nema potrebe da ga pravdaš. Pretrčavala sam ulicu, to je činjenica. Nikada ranije to nisam radila i verujem da neću više nikada. Uplašili smo se oboje i zato je došlo do varnica. - Samo sam htela da te zamolim da ne donosiš brzoplete zaključke. Godinama radim s njim i mnogo ga volim. On je veliki džentlmen i kava- Ijer i pored lošeg iskustva s ženama. - Znači, bilo je žena koje su ga povredile? - Bila je jedna. Možda nije u redu da ti ovo govorim, ali bolje je da znaš. Bio je veren, a onda ga je ona ostavila i udala se za njegovog najboljeg prijatelja, koji mu je bio i partner u firmi. - Pa gde je sada taj partner? - Poginuo je pre dve godine. I pored toga što se Hektor, tako se partner zvao, oženio njegovom verenicom, nastavili su zajedno da rade. Sada on nesebično vodi računa o udovici. On je dobar čovek i nije zlopamtilo. - Lepo od njega, premda neobično. Da li je još uvek voli? - Ne. Sigurna sam da je više ne voli, samo smatra da treba da joj pomogne. Ima on vezu s vremena na vreme, ali kratkotrajnu. Nije još našao onu pravu. Znaš, on je veoma popularan kod žena. Tara pođe prema ormanu noseći svoju torbu. - Da li ima mesta za moje stvari? - Naravno. Ja sam se raspakovala pa sad idem da se istuširam. Kada se osvežila i presvukla u udobne farmerice i majicu, Tara je pošla u obilazak Venecije. Naoružana rečnikom Italijanski bez muke i kartom, prešla je kanal i naišla na široku ulicu koja ju je odvela do pijace. Žagor se čuo sa svih strana. Glasno i živo pričajući, Italijani su ostavljali utisak da se svađaju. S trga se uputila velikim širokim stepenicama koje su vodile do vrlo lepe i prostrane ulice pune ekskluzivnih butika. Meštani ~ 23 ~ Foxy Zvoncica su se prepoznavali po tome što su išli žurno i poslovno, ne zastajkujući pored izloga, za razliku od stranaca koji su ulazili i izlazili iz prodavnica noseći pune ruke paketa. Uživala je. Sunce, plavo italijansko nebo, nasmejani prolaznici, sve je bilo savršeno. Šetajući stigla je do Duždeve palate. Prošla je kroz ogromne odaje u kojima je bilo sveže iako je dan bio veoma topao. U odajama nije bilo nameštaja sem drvenarije, duboreza, ogromnih slika i prestola. Posetioci su se najviše zadržavali u razgledanju slika koje su zauzimale čitav zid. Tara je na jednoj zadivljeno posmatrala prekrasnu, kao plamen crvenu kosu. - Ticijanova škola - reče neko iza njenih leđa. Ona prepozna Adamov glas i ukoči se. - Dama na slici ima predivnu kosu - pokuša opušteno da nastavi razgovor. - Sva sreća što su Italijani promenili merilo za lepotu - nastavi on da priča dok su zajedno gledali nagu ženu prenaglašenih oblina. - Danas njena figura sigurno ne bi prošla. Smatrali bi je debelom i nimalo poželjnom. Tara je morala da se nasmeje njegovoj ozbiljnoj primedbi. - U pravu si. Dok sam šetala, primetila sam da su Italijanke izuzetno vitke iako im je jelovnik pun raznog testa. - Danas da, ali trebali su im vekovi da omršave - reče on i povede je dalje u obilazak. Kada su izašli, sunce ih je zaslepelo. Gledajući u Taru žmirkavim pogledom, pozvao je da popiju osvežavajuće piće u obližnjem kafeu. - U koje vreme sutra idemo da vidimo kuću na kojoj radimo? - započe Tara razgovor kako bi prekinula tišinu. - Posle doručka. - A za kada je planirana izgradnja tog novog dela? - Izgradnja je poslednja faza. Projektovanje obuhvata proces od zamisli budućeg objekta do grafičke razrade ideja. - To je najlepši deo našeg posla - sviđao joj se način njegovog objašnjavanja. Nije bio pričljiv muškarac, ali kada ga je tema interesovala, bio je spreman na vrlo živ razgovor. Preplanuli mladić kovrdžave kose koji je stajao ispod arkada, intenzivno je posmatrao Taru pokušavajući da privuče njenu pažnju. Kada su im se pogledi sreli, on joj se široko nasmeši pokazujući divne bele zube. ~ 24 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica Adam razvuče usne u nešto što je trebalo da liči na osmeh i pogleda je. - Nisi ni ti imuna na latino zavodnike - glas mu više nije bio ljubazan. - Koje zavodnike? - iznenađena promenom njegovog raspoloženja, upita ga. - Nije teško primetiti da se gledaš s maslinastim mladićem koji kao da reklamira pastu za zube. - Ne gledam se ja s njim - uvređeno odgovori. - Slučajno smo se pogledali. - Nema potrebe da objašnjavaš. Žene ne mogu da odole tim večitim zavodnicima. Oni su opsednuti stalnim dokazivanjem i osvajanjem i uopšte ne vode računa o tome je li dama sama ili u društvu. - Možda je samo ljubazan. - Priznaj da ti prija. Guta te pogledom. Nikada nisam razumeo zašto ženama uvek više prija pažnja nekog drugog muškarca. Retko kad su zadovoljne onim što imaju. - Nije tačno. Imaš pogrešno mišljenje o ženama. - Sa mnom sediš za stolom, kod kuće imaš mladića a gledaš u nepoznatog muškarca. Gde sam pogrešio? - Sada me vređaš - Taru je ljutilo njegovo mišljenje. - Ti si ženomrzac koji ne veruje u srećne veze i uspešne brakove. Stefanov i moj odnos zasniva se na poverenju. - Do prve prilike. Kod svake je tako. Uvek misli da će joj onaj drugi pružiti više. - Ti nećeš da prihvatiš da nisu sve žene iste - bila je sve nervoznija. Trudila se da ostane mirna jer nije želela da više dolazi u konflikt s njim. - Što pre izgubiš iluzije da idealna veza ili partner postoje, biće ti lakše. Sve zavisi isključivo od glagola. - Ne razumem. - Nemoj mi reći da se u vašoj vezi ne radi najviše o tome kako razumeti i tolerisati, koliko čekati ili praštati, isplati li se lagati ili plakati - njegova gorčina postajala je sve veća. - A voleti, želeti, poštovati? Šta je s tim? - To zaboravi. To traje kratko. Ne precenjuj ljubav, to je istrošena reč. Takvo gledanje na vezu između dvoje ljudi nije normalno. Uvek očekuješ najgore. Verovatno teško praštaš i daješ drugu šansu. Nisi ni ti idealan. ~ 25 ~ Foxy Zvoncica - Nisam, ali sam realan. - Ja verujem u ljubav i brak - reče ona prkosno. - Onda si ili glupa ili naivna. A što se tiče šanse, tebi sam je dao - Adam naglo ustade od stola. - Hoćeš li ti još gledati latine? - To nije tvoj problem, zar ne? - Nije, dok god ne utiče na posao - okrenuo se i brzim korakom napustio trg. Besna na njega i njegove stavove Tara pogleda u Italijana koji joj se ponovo nasmeši i zavodnički pogleda. Brzo okrenu glavu. Umorna od šetnje i razgovora s Adamom, Tara je počela da oseća glad. Dogovorila se s Ninom da će zajedno ići na picu pa je pošla prema hotelu da se nađe s njom. Telefon joj zazvoni i ona ga potraži u svojoj velikoj tašni. - Halo, Stefane... - reče kada je prepoznala broj s kojeg je pozvana. - Zdravo, ljubavi. Ne znam kako je u Veneciji, ali ovde je fantastično. - Ne znam ni ja još. Tek sam stigla i malo prošetala. Rekao si da ćeš zvati večeras. - Došlo je do promene plana. Večeras imam novinarsku žurku. Kolege hoće da se bolje upoznamo. Ovde je ludnica. - Baš mi je drago - reče ne baš oduševljena Tara. - Neće ti biti dosadno. - Nema kad da mi bude dosadno. Jedino što mi nedostaje jeste vreme. Stalno su frke i dešavanja. Kako je kod tebe? Ona uzdahnu. Napokon se setio da je pita kako je njoj. - Dobro. Uživala sam na brodu. Smeštaj je pristojan. Sutra počinjem da radim... - Ne dozvoli da te izludi taj matorac - Stefan joj upade u rečenicu. - Zašto misliš da je matorac? - upita grublje nego što je želela. - Nemoj da se ljutiš. Kad neko ima tako puno para i svetski priznato ime, mora da ima bar 60 godina. - E, pa nema. Uspešan se može biti i mnogo mlađi. - Znači, mlad je. Još mi samo reci da dobro izgleda pa će sve biti kao u romanima - Stefan se nasmeja smatrajući da je napravio dobru šalu. - Ne želim da raspravljam o mom šefu. Kakva je to galama kod tebe? Slabo te čujem. - Čekaju me prijatelji da idemo na piće, pa su postali nervozni. Ćao, ljubavi. Čućemo se. ~ 26 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica Tari je bilo drago što je razgovor završen. Nije bila raspoložena da sluša o fudbalu i žurkama. Neće dozvoliti da razgovor s Adamom utiče na njenu vezu. Ona je volela Stefana, a to je bilo najvažnije. Možda on ima mana, ali ima i dobrih strana. Iskreno se nadala da će se pojaviti žena u Adamovom životu, koja će svojom ljubavlju i razumevanjem probuditi njegovo uspavano srce. ~ 27 ~ Foxy Zvoncica VII Adam je stajao ispred hotela i čekao Taru i Denisa. Zamišljenim pogledom je posmatrao stare zgrade. Od kada je upoznao Taru, u njemu se nešto pokrenulo. Nešto, što je već poduže bilo umrtvljeno. Juče mu je bilo prijatno u njenom društvu. Uživao je slušajući njen melanholični glas i gledajući tople zelene oči. Dugo nije bio tako opušten u društvu neke žene. Ljutio se na sebe i svoje ponašanje. Na trgu je reagovao kao ljubomorni tinejdžer. Nije njena krivica što svojom lepotom privlači pažnju. Ali, imala je mladića i tu je njegovom interesovanju kao muškarca bio kraj. Nikada sebi ne bi dozvolio da se meša u nečiju vezu, ma koliko ga devojka privlačila. Mora prestati da svoja nezadovoljstva istresa na njoj koja je, sve je više to primećivao, bila nežna i iskrena osoba. U njenim lepim očima video je strah i oprez kada je u društvu s njim, a to nije želeo. - Dobro jutro, šefe - javi mu se Denis. - Čekamo devojke? - Samo Taru. Nina danas prikuplja potrebne podatke iz muzeja. Tara im je prilazila smešeći se. Nadala se da je Adam boljeg raspoloženja i da će dan proteći prijatno. Pogled joj se zadrža na njemu. Obučen u bele pantalone i laganu šarenu košulju koja je na povetarcu prosto plesala na njegovom snažnom telu, izgledao je veoma muževno. “Da Stefan može da ga vidi, možda bi se malo zamislio”, pomisli. Skoro glasno se nasmejala kada ih je uporedila. Sa svojim dečačkim izgledom i više mršavim nego atletskim telom, Stefan bi pored njega izgledao kao školarac. - Dobro jutro - pozdraviše je njih dvojica. - Da li si se odmorila? - upita je Denis. - Jesam, hvala na pitanju. Hoćemo li da krenemo? Stara kuća u viktorijanskom stilu iznenadila ih je svojom veličinom. Kada su pozvonili na masivna ulazna vrata, pojavio se mladić koji ih je uveo u dvorište od čije im lepote zastade dah. Kao da su ušli u oazu tropskih vrtova s različitim vrstama cveća, drveća, palmi. Na sredini tog divnog parka nalazio se nameštaj od trske i debelog bambusa. Kada su prošli kroz bajkoviti park, kamenim stepenicama su se popeli u kuću i ušli u ogroman dnevni boravak. Nije bilo kiča ni glamura. Bili su iznenađeni elegancijom prostorije. Pod je bio od tikovine, a po njemu su bile raspoređene rukom rađene prostirke s umetnički urađenim ornamentima koji su se bojom i ritmom uklopili u prostor. Nameštaj je bio iz doba Luja XVI, a zidovi rukom oslikani. ~ 28 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica - Dobro došli, prijatelji. Izvinite što ste čekali - glasno ih pozdravljajući, prekinu njihovo uživanje oniži muškarac. Crna kosa mu je prekrivala polovinu lica. Bosonog, u bermudama, žustro im je prišao i srdačno se rukovao s muškarcima. Zastao je pred Tarom uputivši joj pogled pun divljenja. Uz dubok naklon poljubi je u ruku. - Belisima. Lice i osmeh madone. Lepa i pametna. Ti si sretan čovek - reče on Adamu. Iz načina kako mu se obratio, Tara shvati da se njih dvojica poznaju od ranije. Osećala se neprijatno pod prodornim pogledom Italijana. Plašila se Adamove reakcije na ovako otvoreno laskanje. - Gvido, Tara je moja saradnica i vrlo stručan i talentovan arhitekta - ozbiljno mu odgovori Adam. - Naravno, prijatelju. Penelopa je bila moja sekretarica, a sada mi je verenica - ne ispuštajući još uvek Tarinu ruku, reče Gvido. - Nikada ne znaš šta te očekuje kada za saradnika imaš lepu ženu. U tom trenutku se iza njegovih leđa pojavi veoma atraktivna devojka. Kosa joj je bila crvena kao na Ticijanovim slikama. U uzanim crnim pantalonama i gornjem delu kupaćeg kostima koji je jedva zadržavao bujne grudi, uspevala je da na sebe skrene pažnju, ali i da je zadrži. Blago njišući kukovima, ušla je u sobu i mazno im se obratila. - Izvolite u park. Čeka nas piće za osveženje. Tara je jedva uspevala da ostane ozbiljna dok je posmatrala Denisa koji je širom otvorenih očiju gledao u domaćicu. Nažalost, nisu dugo uživali u društvu izazovne Penelope. Kada su započeli ozbiljan poslovni razgovor, ona ih je napustila i otišla da uživa pored bazena. Gvido je bio pametan poslovni čovek. Znao je šta hoće, pa im nije trebalo mnogo vremena da se dogovore. Nije želeo da se meša u stručni deo posla, već je s puno poverenja sve prepustio njima. Adam je bio veoma zadovoljan, jer će na taj način njihova sposobnost i kreativnost doći do punog izražaja. ~ 29 ~ Foxy Zvoncica VIII Posle sedam dana provedenih za računarom, s pauzama da bi nešto pojela ili protegla noge, Tara se osećala iscrpljenom ali zadovoljnom. Posao je sporo napredovao. Bilo je mnogo detalja, a Adam je stalno tražio bolja rešenja težeći savršenstvu. Ni sama ne zna koliko puta su menjali oblik, veličinu, visinu dok on nije bio zadovoljan. Niko neće biti u stanju da primeti da dozidani deo nije oduvek bio u sklopu stare kuće. Umornim pogledom gledala je sliku na svom laptopu. Istežući ruke iznad glave i zabacujući ih unazad da bi se protegla od dugog sedenja na neudobnoj hotelskoj stolici, oseti pod prstima nečije lice. Njeni prsti se trgoše i skupiše kao da je dotakla žeravicu. I pre nego što se okrenula, znala je da je to Adam. Uplašenog pogleda stajala je pored stola, ne znajući šta da kaže. Njegova blizina bila je izazovna i opasna. - Uplašio si me - promuca. - Izvini. Vrata su bila otvorena pa me nisi čula da ulazim - reče blagim glasom dok je gledao u njeno zajapureno lice. - Mora da ih Nina nije dobro zatvorila. Ona se još nije vratila s terena, ako nju tražiš. - Bio sam s Ninom i Denisom. Došao sam kod tebe s jednim predlogom. - Predlogom? - ponovila je za njim kao papagaj. Adam se nasmeši i priđe joj bliže. - Tara, sve je u redu. Bili ste divni i strpljivi saradnici i veoma sam zadovoljan ovim što smo dosad uradili. Ako ovako nastavimo, za nekoliko dana smo gotovi. - Da, projekat dobro izgleda - potvrdi ona njegovo mišljenje. - E, pa onda smo zaslužili malo opuštanja. Mislio sam da večeras nas četvoro izađemo na večeru. Da li se slažeš? Bio je toliko blizu nje da je Tara, gledajući u njegove plave oči, osetila neku čudnu toplinu kako joj se razliva telom. - Naravno da se slažem. To je lepo od tebe. Stajao je zagonetno se smešeći. Drhtaj iščekivanja prostruji kroz nju. - Opusti se - reče on tiho. - Ti i ja smo sada, nadam se, prijatelji. Oboje smo jedno drugom pokazali onu lošiju stranu. Zaboravimo taj nesporazum. ~ 30 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica Ona rukom nervozno pređe po kosi. Zbunila ju je ta iznenadna nežnost u njegovom pogledu i glasu. - Ja sam već zaboravila - podiže ruku i skloni pramen kose koji joj je pao preko lica. On je pogleda još jednom i napusti sobu. Čim je izašao, Tara je brzo sela na stolicu. Osetila je slabost u nogama. Šta se to s njom dešava? Bila je zbunjena svojim ponašanjem. Nastojeći da se pribere, razmišljala je šta da radi. Prvi put joj se dogodilo da joj zbog nekog muškarca klecaju kolena. Ljutila se na Stefana što je češće ne zove. Razgovori su bili retki i veoma kratki. Stalno je bio u nekoj žurbi. Ali nije mogla samo njega da krivi. Sva se posvetila poslu koji su radili, tako da je imala vrlo malo vremena da o njemu razmišlja, a kamo li da vodi duge razgovore telefonom. Ipak, bilo joj je potrebno da joj kaže da mu nedostaje i da jedva čeka da ponovo budu zajedno. Veče se spuštalo i ceo grad koji je danju delovao memljivo i vlažno, dobijao je drugi izgled. Venecija je bila lepotica noći. Tek uveče, pod reflektorima i mnogobrojnim lampama, ona osvaja i zavodi. Na trgu se skupljao svet, pa je sve podsećalo na veliki vašar. S prvim mrakom grad je postajao mesto pesme i ljubavi. Njih četvoro su zadovoljno sedeli posle ukusne i obilne večere u bašti veoma elegantnog restorana. Adam podiže čašu s vinom. - Želim da se zahvalim na dosadašnjem strpljenju - pogledom pređe po njihovim licima. - Bez vaše pomoći, ideja i sugestija koje su bile od neprocenjive vrednosti, ovaj projekat ne bi uspeo. Veći deo posla smo završili. Za nekoliko dana moglo bi da bude gotovo - pogled mu se zadrža na Tari. - Drago mi je što si s nama. Tvoj talenat i sposobnost da shvatiš šta hoću, mnogo su mi značili. Taru obli rumenilo. Iskrenost s kojom je Adam pričao, ostavila je na nju veliki utisak. - Ja treba svima vama da zahvalim što ste me prihvatili i pružili mi mogućnost da radim ono što volim - odgovori mu ona. - Bravo, bravo! Bili smo vredni i dobri. Moram vam priznati da će mi nedostajati ovaj grad - Denis zatapša. - Nedostajaće ti pogled na Penelopu - Ninine vesele oči boje lešnika prosto su svetlucale dok je govorila. - Neverovatno je koliko ta žena ima kupaćih kostima i svi su joj mali. Svaki put se plašim za tebe kad smo tamo. - Ne preteruj - Denis zakoluta očima i pogleda u Adama. - Ja sam vrlo pristojno posmatrao njene izazovne obline. ~ 31 ~ Foxy Zvoncica - Nadam se da mi se Gvido neće žaliti - Adam ga pogleda ispitivački. - Ti znaš da su Italijani ljubomorni i da se s njima ne treba šaliti. - Nemoj biti smešan. To što pogledam lepu ženu, nije greh. Ponekad preteruješ u moralisanju. Uostalom, Gvido je rekao da si veći Italijan od njega. Svaki put pita zašto lepu Taru držiš zatvorenu u hotelu. Adamove obrve se izviše, a glas postade ledeno hladan. - Ja nikoga nisam zatvorio. To je podela posla. Pošto još nema iskustva za rad na terenu, normalno je da je za kompjuterom. - Vreme je za gondolu - prekide Nina razgovor. - Idemo svi. Zajedno smo izašli i zajedno ćemo provesti veče. Tarina ruka nađe se u Adamovoj. Blago ju je stegao dok joj je pomagao da uđe u gondolu. Gondolijer tiho zavesla dublje prema moru. U jednoj većoj barci sedeli su pevač i svirači. Pevali su tužne ljubavne pesme s toplinom i mnoštvom emocija. Tara je sedela pored Adama u udobnoj maloj fotelji i zamišljeno gledala u vodu. Adam joj se toliko približio da je osetila njegov parfem. Glava mu se našla na samo nekoliko santimetara od njene. Zagledao se u njene oči i tiho prošaputao: - Je li sve u redu? Ona samo klimnu glavom. Nije znala šta da mu odgovori. Ništa nije bilo u redu. Njegova blizina čudno je delovala na nju. Ubeđivala je sebe da serenade i divna tajanstvena noć uznemiravaju njenu maštu i da će ponovo biti smirena kada napusti Veneciju i vrati se svakodnevici. ~ 32 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica IX Tara je, kao i obično, dok je radila gubila pojam o vremenu. Završila je sa poslom oko podne. Bila je zadovoljna sa onim što je uradila. Kada joj je Adam rekao da ide u arhiv muzeja, i pronađe orginal nacrte stubova koji su trebali da budu nosači trema novog dela zgrade, uplašila se te velike odgovornosti. Mislila je da još nije spremna za rad na terenu koji nije dozvoljavao grešku, ali sve se dobro završilo. Skoro četiri sata provela je u radnoj sobi ljubazne upravnice, koja joj je donela sve potrebne knjige iz perioda kada je Gvidova kuća zidana. Po završetku posla zahvalila se ženi na strpljenju i pomoći ispunjena ponosom rešila da časti sebe velikom porcijom sladoleda. Topli sunčani zraci sačekali su je napolju. Pogledala je u nebo koje je bilo bez ijednog oblačka i krenula u opuštajuću šetnju. Pre nego što se vrati u hotel da unese slike i podatke u kompjuter, obići će još neka mesta koja je želela da vidi. Posao joj je ostavljao veoma malo slobodnog vremena za odmor i uživanje. Lagano je hodala pored kanala i posmatrala neverovatno gust saobraćaj u njima. Čamci, mali parobrodi i motorni brodići obavljali su sve poslove koji su potrebni za život u gradu. Prevozili su sve od namirnica do stanovnika u svim pravcima, i vešto stizali u najneverovatnije delove grada. Preko čuvenog mosta Rialto, Tara pređe Veliki kanal i uputi se na trg Sv. Marka. Bila je imresionirana golubovima. Kupila je pakovanje kukuruza i sa dečijim oduševljenjem bacala zrnevlje ispred sebe da bi joj ptice prišle što bliže. Golubovi naviknuti na ljude bez straha su sletali pored njenih nogu, a nekoliko njih joj se spustilo na ruku pokušavajući da sa dlana uzme zrno. Bilo joj je drago što se lagano obukla. Platnene bermude i pamučna majica na brtele bili su pravi izbor za izuzetno topao dan. Očistila je dlanove od trunja i pošla prema kafiću koji je bio u blizini. Veliki šareni suncobrani pravili su prijatan hlad, a pletene fotelje prosto mamile ljude da sednu u njih i uživaju u odmoru. Čim je sela priđe joj mlada devojka u atraktivnom radnom odelu i upita šta želi. Tara sa ono malo italijanskih reči što je znala pokuša da joj objasni, služeći se u isto vreme i rukama. Simpatična konobarica nasmeši se gošći i klimnu glavom da je razumela. Od dugog rada Tari je vrat bio ukočen, i ona se kad je ostala sama nasloni udobno i za trenutak zatvori oči. Nije mogla da zaboravi veče u gondoli. Adamov lik joj se pojavi u mislima. Njegova blizina opasno ju je ~ 33 ~ Foxy Zvoncica uznemirila to veče. Morala je da prizna da je on fascinira i neverovatno privlači. To može biti opasno po njen mir i spokojstvo. Prosto je imala utisak kada stoji pored nje kao da se razmeće svojom muževnošću. Ništa nije moglo da sakrije snagu koju poseduje. Pripadao je tipu muškarca koji sa godinama postaju sve privlačniji. U jednom trenutku kroz glavu joj prođe pitanje kakav je ljubavnik. Obuzela ju je neka groznica od naleta želje, bio joj je potreban hladan tuš da rastera bludne misli. Iz sanjarenja ju je trgla devojka koja je donela veliku porciju sladoleda i stavila ispred nje na sto. - Izvolite i uživajte - reče joj uz osmeh. Tara joj se nasmeši i pogleda u divno dekorisane velike kugle između kojih je bilo naseckano razno voće. Taman kad je htela da proba primamljivu poslasticu začula je glas iza svojih leđa. - Lepo izgleda, mora da je i ukusno. Ona podiže pogled i ugleda Adamovo lice. Iznenađena i zbunjena njegovim prisustvom promucala je: - Ja sam završila posao. Htela sam da se osvežim. - Nema potrebe da se pravdaš. Nisam ja tiranin. Posao jeste ono radi čega smo došli, ali nam je potreban i odmor. - Gde su ostali? - Denis i Nina su ostali da majstoru za drvo objasne nacrte za duboreze. Ja sam imao poslove u gradu. Plašila se da ga pogleda. Imala je osećaj da će on u njenim očima videti o čemu je malopre razmišljala. - Da li si ti imala problema? - Ne, sve je u redu. Kada dođeš u hotel možeš da pogledaš - brzo je odgovorila plašeći se da on ne pomosli da dan provodi uživajući u obilasku Venecije. - Nisam ni sumnjao - rekao je nežno. Toplina njegovog glasa naterala joj je rumenilo u obraze. Igrala se nervozno sa kašikicom. On se nasmejao uživajući u slici koju je gledao. Prirodnost i iskrenost te devojke ostavili su veliki utisak na njega. Retko je bio u društvu neiskvarenih žena. - Otopi će ti se sladoled. Izgleda da ti ne prija moje prisustvo. - Pogrešno si zaključio. Samo sam iznenađena što si ovde. Ja volim da razgovaram sa tobom - pokuša Tara mirno da odgovori, podižući pogled. - Zaboravi na posao. Možemo da razgovaramo i o nevažnim stvarima. Da ćaskamo. ~ 34 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica - Naravno da možemo - odgovori ona i široko mu se osmehnu. - Volim kada se smeješ - tiho reče Adam gledajući je pogledom koji je izazivao toplinu u njenom telu. - Imaš lep osmeh. Ona samo klimu glavom. Uvek su je zbunjivali komplimenti od njega. - Nisam ništa loše mislio. Ja ne pokušavam da te zavedem. - Znam. Izvini. - Veoma si lepa, i muškarcu je teško da to ne primeti. Voleo bih da imaš poverenja u mene. Nikada te ne bih povredilo. - Nisam to ni pomislila. Hoćeš li da probaš sladoled? - pokušala je da bude ljubazna. - Izgleda neodoljivo - mrmlajući reče Adam naginjući se napred prema njoj. Trudeći se da joj ruka ne zadrhti, ona zagrabi kašičicom sladoled i prinese ga Adamovim ustima. Gledao ju je u oči dok je uživao u zalogaju koji mu je dala. Oblizujući usne Adam ispusti uzdah zadovoljstva. - Divno. Slatko i poželjno. Sada ti - reče dok se nameštao udobnije u stolicu da bi mogao da je posmatra. Ona poslušno stavi zalogaj u svoja usta. Jela je ne dižući pogled. Pokajala se što je naručila tako veliku porciju. Učinilo joj se da nikada neće videti dno staklene posude. Adamov pogled prosto ju je pekao. On je ćuteći pratio svaki njen pokret, a oko usana mu je bio zagonetan osmeh. - Gotovo! - sa olakšanjem reče Tara. - Možemo zajedno do hotela, - predloži on - ili si htela da idemo negde na ručak? - Ne hvala. Mislim da do večere neću ništa jesti. Ono je bila stvarno velika porcija. Adam se nasmejao od srca. - Nisi morala sve da pojedeš. “Znam da nisam”, pomisli Tara “ali kada si ti u blizini radim stvari koje ne želim”. - Muzej u kome sam danas bila, prava je riznica - pokušala je da nastavi razgovor dok su prelazili preko suncem okupanog trga. - Volela bih da još neki vidim. - Nadam se da će biti vremena, premda sumnjam. Jedino da se vratiš u Venciju kao turista - on je upitno pogleda. - To bi me radovalo. Ko zna jednog dana. Šteta je ne obići muzej moderne umetnosti, a volela bih i da vidim radionicu gde se proizvodi čuveno staklo sa ostrva Murano - sa sve većim žarom pričala je Tara. ~ 35 ~ Foxy Zvoncica Adam pogleda u njeno blistavo lice. Nikada je nije video da priča sa toliko emocija. Želja da je zagrli i privuče sebi postajala je sve jača. Odmaknu se malo od nje i rekao mnogo hladnijim glasom: - Možeš uvek doći sa svojim mladićem. Ovo i jeste grad za zaljubljene. - Stefan nije raspoložen za takvu vrstu odmora. Mesto u kome nema fudbala njemu nije interesantno. - Zbog tebe može da promeni navike. Ratovi su se vodili radi ljubavi i žena - podsmešljivo zaključi Adam. Tara ga pogleda ne shvatajući zašto je odjednom toliko neprijatan. - Mislim da tebe ne treba da interesuje šta bi Stefan učinio radi mene. Mi ljubav ne dokazujemo, ona se podrazumeva. - U pravu si. Ono malo pre što sam rekao je čisto moje mišljenje, a ne sumnja u tvoju vezu. Adam je bio sve nervozniji. Nervirao se što je došlo do tog neprijatnog razgovora. Mogla je da pomisli da je ljubomoran na njen ljubavni život. Najbolje je da ne bude često sam s njom u društvu, makar dok ne prihvati činjenicu da ne može da bude njegova. Ne sme da se zaljubi u tuđu devojku. Tara pogleda prema brodiću koji je plovio za Lido. Na palubi je bilo mnogo turista. Poželjela je da je i ona među njima. Pomiso na more i peščane plaže joj izmami uzdah. - Bilo bi lepo biti na ovom brodiću - sanjareći je rekla. - Da - odgovori on, ali ona je bila sigurna da je nije slušao. - Ja moram do Gvida - odjednom reče Adam. - Blizu smo hotela, dalje možeš sama. ~ 36 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica X Dani su se nizali jedan za drugim i njihov posao je doveden do kraja. Preostalo je još samo da Adam izvođačima radova preda projekat i objasni nejasnoće ako ih slučajno ima. Uprkos teškom radu i povremenim propustima koji su ih izluđivali dok ih ne bi otklonili, nisu osećali umor, već ogromno zadovoljstvo. Tara i Nina su veselo čavrljale ležeći na krevetima u sobi. Poslednji dan su provele tumarajući gradom i kupujući poklone za prijatelje i rođake. Tara je bila srećna a istovremeno i tužna zbog sutrašnjeg odlaska. Jedan deo nje zauvek će ostati u Veneciji i ko zna kada će joj se pružiti prilika da opet dođe. U poslednje vreme retko je viđala Adama. Na trenutak je pomislila da je namerno izbegava. Uplašila se da je on primetio njeno čudno ponašanje u njegovoj blizini, pa da je zato vreme uglavnom ispunjavao radom ili druženjem s Gvidom. Nije njoj potrebno njegovo slobodno vreme, pomislila je prkosno. Ako je više uživao na nekom drugom mestu, to nije bila njena briga. Jasno joj je stavio do znanja da je zadovoljan njenim radom, a to je bilo najvažnije. Čudan osećaj bi je obuzimao kada bi pomislila da će uskoro stalno biti u njegovoj blizini. Kao njegov radnik moraće često s njim da razgovara i konsultuje se, ali o tome će razmišljati kad dođe vreme. Grad ljubavi joj je pomutio razum, pa nije bila baš sigurna u neka svoja osećanja. - Vrlo sam se prijatno iznenadila kada sam čula da imaju aerodrom na ostrvu Lido - reče Nina ispružena na krevetu s rukama ispod glave. - Zbog tebe mi je drago što se vraćamo avionom, mada bih ja više volela brodom - Tara se okrenu ka njoj podbočivši glavu rukom. - Plovidba u jednom pravcu je dovoljna - Nina se namršti pri pominjanju mora. - Ne prijaju mi ni gondole i kanali. Kopno i vazduh, to je za mene. - Bilo je lepo, zar ne? Mislim, radili smo mnogo, ali bilo je lepo. - Jeste. Čak je i Adam uživao. - Venecija je čudo - zamišljeno reče Tara. - Počinjem da verujem da jeste. Šef je ovde drugi čovek. Ovo je prvi put da on dozvoli da posao i zadovoljstvo idu zajedno. - Pa nisam videla da se nešto posebno zabavljao. - To je zato što ga dovoljno ne poznaješ. Više je pričao i družio se ovde nego za poslednjih godinu dana. Izgleda da mu prija tvoje društvo - Nina ~ 37 ~ Foxy Zvoncica se glasno nasmejala. - Kod vas dvoje izgleda važi ona narodna: “Ko se svađa, taj se voli”. Tara je pogleda začuđeno. - Šalim se - pravdala se Nina. - Izvini, napravila sam glupu šalu. Hajde da sa spremimo pa da idemo kod našeg dragog klijenta. Večera koju je Gvido želeo da napravi u njihovu čast pre nego što otputuju, ustvari je bila spektakularna zabava. Bilo je mnogo uspešnih i poznatih gostiju. Uglavnom su to bili glumci, pisci, režiseri i mnogi drugi koji učestvuju u stvaranju filma. Divna bašta pretvorena je u čarobno mesto. Sve u njoj blještalo je i šarenilo se od lampiona, cvetnih ikebana koje su izgledale kao viseći vrtovi i reflektora. Dugačak sto pun egzotične hrane nalazio se pored bazena, a nekoliko mladih devojaka je stalno prolazilo između gostiju služeći šampanjac. Adam je sedeo i uživao u hladnom piću, dok je čekao domaćina da mu se pridruži. Opušten, ispunjen ponosom zbog uspešno obavljenog posla posmatrao je Denisa, koji je stajao između dve velike palme zaklonjen od radoznalih pogleda, i zadovoljno gledao prisutne zvanice. Njemu je Tara bila u mislima. Kada je s njom u društvu osećao se fantastično. Ipak se trudio da što manje bude u njenoj blizini. Imao je osećaj da ona tada nije opuštena i delovala mu je uplašeno. Sve mu se na njoj dopadalo i njihov zajednički rad ni malo mu neće biti lak. Mora prestati da razmišlja o njoj. Privlačila ga je devojka koja voli drugog muškarca, a to mu se ni malo nije sviđalo. Ne sme se zaljubiti, ne u nju. Srećna okolnost je to što radi posla često putuje pa ne provodi mnogo vremena u birou. Tara i Nina su zapanjeno stale kada su prošle kroz veliku kapiju. Bio je to doživljaj koji je premašio sva njihova očekivanja. Činilo im se kao da su ušle u neki drugi svet, njima nepoznat i dalek. Svet bogatih i slavnih. Slika koja je bila pred njima podesćala ih je na scenografiju nekog filma. - O, bože - promuca Nina - osećam se kao Pepeljuga. - Bolje nego da smo ružne sestre - tešila ju je Tara. - Ne moraš da brineš niko nas neće ni primetiti. - Toliko poznatih lica, da sam mlađa tražila bih autograme - ona povuče Taru za ruku. - Pogledaj, Šarlota Rid! Stvarno je lepa. Premda karijeru gradi na skandalima. - Nemoj da obraćaš pažnju na njih - opomenu je Tara. - Nećemo dozvoliti da se osećamo manje vredne i manje lepe. - Devoke dođite - pozvao ih je Denis čim ih je video. Njih dve pođoše prema njemu pokušavaću da ne skrenu pažnju na sebe. ~ 38 ~ Foxy 1000 € BONUS Zvoncica - Pa šta kažete? - upita ih on. - Gvido je rekao mali krug prijatelja. Šta je za njega širok krug? - Za njih je ovo normalno. To im je stil života. Obilaze prijeme, pokazuju garderobu i nove korekcije lica ili grudi - zaključi Nina dok joj je pogled lutao na sve strane. - Ovo im je i radno mesto. Ugovore neki novi projekat. Uživanje i posao - kiselo reče Denis. - Ovaj što je prošao pored nas je Karlo Kan. On je izvaredan pisac. Skoro svaka knjiga mu je prenesena na film. Uvek mi je ličio na flaminga. Tara pogleda u visokog muškarca. Mršav, tankih nogu i kukastog nosa, na sebi je imao roze košulju. Prsnula je u smeh. Zaista je ličio na flaminga. Nekoliko ljudi je iznenađeno pogleda i ona pokuša da se uozbilji premda joj je to teško polazilo za rukom. Gledajući oko sebe pogled joj se sreo sa Adamovim i kao po nekom nagonu pošla je prema njemu. Adam je posmatrao njenu nežnu figuru u lepršavoj svilenoj haljini. Tamno zelena boja haljine učinila je da joj oči izgledaju kao dva gorska jezera. Bila je lepa i nekako nestvarna. U ovom svetu punom plastičnih i veštačkih stvari njena prirodna lepota je plenila. Nije mogao da skine pogled sa izazovnih sjajnih usana. Tari je srce lupalo sve jače. Blagi povetarac se poigravao sa njegovom kosom i ona je u jednom trenutku poželela da mu je skloni sa čela. Duboko je udahnula vazduh pre nego što je progovorila. - Zdravo. Sam sediš? On joj pokaza rukom na stolicu pored sebe. - Izvoli sedi. Više volim da ih posmatram nego da s njima razgovaram. Ne osećam se prijatno u društvu ljudi sa filma - odgovori on i dalje je posmatrajući. Tara je sedela i ćutala. Izraz njenog lica definitivno je ubedio Adama da se oseća nelagodno. - Malo pre si se smejala i uživala, a sada si neraspoložena. Da li je to zbog mene ili ti nedostaje tvoj mladić? Šta te muči? - Hoćeš li me ostaviti na miru ako ti kažem da se moji problemi i raspoloženje tebe ne tiču - prkosno je rekla. Pogledala ga je ispod oka i osetila kako crveni od neprijatnosti. Došlo joj je da vrisne od muke. - Ne znam zašto si se naljutila. Samo sam primetio da izgledaš zabrinuto. Ne bih voleo da je zbog mene - glas mu je bio opasno tih. - I ne brini ostavi ću te na miru. ~ 39 ~ Foxy Zvoncica Oči su joj se napunile suzama. Okrenula je glavu da on ne vidi. Zar je mogla da mu kaže da kada je god u njegovoj blizini nije sigurna u svoje osećanje prema Stefanu. Odahnula je kada je videla da im prilaze Nina i Denis. - Svi ste na okupu - nasmejan i uvek raspoložen pridruži im se Gvido u pratnji raskošne Penelope. - Drago mi je što te vidim Tara. Izgledaš prekrasno kao i uvek - pogleda u Adama vrteći glavom. - Čuvaj se ove lepotice, inače odoše tvoji momački dani. Adam je slušao stisnutih usana. Nije mogao prijatelju da zameri na šali, iako mu se nije dopala. Gvido je seo na stolicu pored njih. - Čestitam. Vi ste tim snova. Firma vam je i do sada uspešno radila, ali ovo je kruna vašeg uspeha - ne štedeći komplimente vidno zadovoljan obraćao im se. - Maestralno ste odradili posao. Vi ste večeras moji specijalni gosti. - Hvala, - odgovori Adam u ime cele ekipe - najveće zadovoljstvo u našem poslu je imati naručioca koji zna šta je lepo. Arhitektura je težnja za apsolutno lepim. - Platon! - ubaci Denis. - Svi smo srećni Gvido zbog uspešno završenog posla. Venecija je bila izazov. Ima u njoj mnogo lepih stvari. - Primetio sam da si zaljubljenik prirodne lepote ovog grada - reče Gvido pokušavajući da deluje ozbiljno. Svi su se od srca nasmejali i nastavili da razgovaraju kao dobri prijatelji uživajući u čarobnoj noći. U jednom trenutku Gvido je ustao sa stolice, lupio dlanom od dlan i okrenuo se prema ostalim gostima. - Samo malo pažnje molim! Želeo bih da vam prestavim Adama Fišera i njegove saradnike. Zahvaljujući njihovoj genijalnosti moja kuća će izgledati kako sam želeo, a vi ćete moći da uživate u projekciji filmova sledećeg festivala. Oni su mi dragi prijatelji, a ne samo poslovni saradnici. Sada bih vas zamolio da se povučete na prostor ispred kuće i oslobodite sredinu bašte. Čeka vas malo iznenađenje. Sigurna u sebe, naviknuta na divljenje muškaraca i zavidne ženske poglede, uvežbanim mačjim hodom prišla im je Šarlota Rid. Optužujući pogled uputila je Gvidu. - Nije lepo od tebe što od prijateljice kriješ ovako šarmantnog muškarca - zatim se okrenula prema Adamu gledajući ga pogledom koji mnogo obećava i lako čoveka dovede u iskušenje. - Trebaće ti mnogo sreće da osvojiš ovu tvrđavu - Gvido je pokušao da zaštiti prijatelja od napada razmažene zvezde. - Suviše je posvećen poslu pa nema vremena za žene. ~ 40 ~ Foxy 1000 € BONUS