Alternativne ekonomije - Kriptovalute.pdf -

Please enable JavaScript to view the full PDF

Alternativne ekonomije Kriptovalute i digitalni tokeni od vrednosti Tokenizacija ljudi Kriptovalute Kriptovalute su digitalna dobra koja su napravljena sa idejom da služe kao tokeni od vrednosti i medij za razmenu dobara i/ili novca. Ono što ih razlikuje od dosadašnjih moneta, bile one kovani novac ili ​fiat novci, je to iza njih najčešće nije neka centralna figura, i što nemaju fizički ekvivalent u svetu, već postoje samo u digitalnom svetu. Jedan od glavnih razloga zašto su toliko dobili na popularnosti je zato što sva manipulacija ovim tokenima leži na temelju teške kriptografije, te je vrlo teško sprovoditi bilo kakve forme prevara ili lažnih transakcija unutar sistema. Kriptovalute su usko i čvrsto povezane sa regularnom, fizičkom monetarnom ekonomijom - njihova nefungibilnost i javna, transparentna priroda su nešto što je veoma vredno mnogim ljudima, i spremni su da trampe svoje dolare za npr. Bitcoin (BTC) jer je to za njih lakši, bezbedniji i sigurniji način čuvanja i razmene novca. Kada god želite da izvršite transakciju, potrebno je rešiti kriptološki problem verifikacije. U zavinosti od konkretne valute, ta verifikacija je drugačija, ali se princip svodi na sličnu stvar. Prvi dizajn i primena ovakvog sistema je opisana u white paper-u Satoshi Nakamoto-a, što je najverovatnije pseudonim za čoveka ili grupu ljudi koji su stvorili Bitcoin, a pre toga strukturu podataka pod imenom Blockchain. Blockchain ili Block chain ili lanac blokova je struktura podataka zasnovana na blokovima koji su direktno povezani jedan na drugi. Povezani su na taj način da ukoliko se promeni redosled bilo koja dva bloka, ili se obriše bilo koji blok bilo gde, ili čak samo promeni bilo koje svojstvo bilo kog jednog bloka, jednoznačno se menja priroda celog lanca. Ti blokovi su ekvivalent “fiskalnim računima” u našem svakodnevnom životu. Ako biste prebacili novac svom prijatelju, jedan blok bi opisivao kako sa Vašeg računa taj novac nestaje, a na računu Vašeg prijatelja se jednaka suma pojavljuje. Svaka sledeća transakcija u sistemu se kači na prethodnu, i na taj način se gradi javna lista svih transakcija ikada obavljenih u bitkoinima. Kada god neko pravi transakciju, blok se dodaje na lanac, i zatim se kriptološki verifikuje da li je bilo šta pre te transakcije izmenjeno ili ne. To se radi proveravanjem ​hash funkcije, koja je u jednostavnim terminima matematička funkcija koja pretvara bilo kakav input u 256 jedinica i nula. Ako se bilo koji deo ulaza promeni, izlaz će izgledati potpuno drugačije. Ovo garantuje da niko ne može retroaktivno da menja bilo čije transakcije (uključujući i svoje). Provera ovih hash funkcija je računarski skupa i teška, ali izvodljiva. Koristeći jake računare, često posvećene samo tome da proveravaju da li ovo preklapanje postoji, ljudi (a sve češće i organizacije) širom sveta omogućavaju da blockchain nastavi da funkcioniše neometeno. Kroz to što proveravaju hash funkcije, agenti pružaju ​proof-of-work​, i bivaju nagrađivani fragmentima bitcoina koji sa strane korisnika koji razmenjuju bitcoin izgledaju kao procenat koji naplaćuju kao ​processing fee​, isto kao što PayPal naplaćuje. Razlika ovde je što ne postoji centralizovano telo koje može da Vam odobri ili odbije transakciju na osnovu svojih politika, resursa ili ličnih interesa, već sve transakcije prolaze jednako ukoliko postoji dovoljno ljudi sa druge strane jednačine koje će verifikovati te transakcije. Pošto je sve anonimno, kriptovalute nemaju naloge jasno vezane za svoje fizičke vlasnike. Donekle očekivano, kriptovalute se često koriste za transakcije koje bi u suprotnom bile nemoguće, bilo to jer su ilegalne bilo jer su prevelike da bi prošle neometeno kroz banke, i sl. Ono što je vrlo važno napomenuti za ovu studiju slučaja je to da ne postoji ništa magično u vezi sa kriptovalutama što dozvoljava da se koriste kao alternativa novcu. Ono zašto su posebno privlačne sada je zato što su implementirane na blockchainu, pa nema prostora za malverzacije od strane nekih centralizovanih organa kao što su banke ili države. Marguerite deCourcelle DeCourcelle je izumiteljka, programer i dizajner poznata u svetu kriptovaluta po tome što je prva došla do ideje i realizovala koncept kriptozagonetka (cryptopuzzles). Reč je o zagonetkama koje su delom tradicionalne - manipulacija objektima, matematičke ili jezičke igre, kompleksni sistemi - a delom programerske po prirodi, i za njihovo rešavanje raspisivala nagrade u kriptovalutama. Nagrade koje je pružala su bile u različitim tokenima, nekada BTC, nekada ETH, nekada više obskurni tokeni. Sve nagrade su bile najavljivane unapred, tako da su ljudi koji su rešavali zagonetke unapred znali u šta se upuštaju kada su kretali da ih rešavaju. Nakon nekoliko godina stvaranja kriptozagonetki, počela je da se bavi marketingom u kompaniji Decred, koja je pokušala da napravi alternativu bitkoinu. Odmah nakon je ušla dublje u razvoj video igara i od tada radi na različitim formama spajanja game developmenta, kriptovaluta i dizajna. Od 2017. godine je direktor pa uskoro zatim generalni direktor razvoja igre Neon District o kojoj detaljnije piše u sledećem poglavlju. Njeni poduhvati nikada nisu ušli u mejnstrim, delom zato što je njena delatnost niša unutar niše - video igre i zagonetke bazirane na kriptovalutama. Kriptovalute same po sebi su, iako deo mejnstrim diskursa, vrlo nepristupačne, i ljudi nemaju mnogo iskustva ili jasnih stvari kojima mogu da se bave u tom svetu, a još manje kakve to veze ima sa razvojem igara i kako to može da se produbi. Bez obzira, unutar niše koju je otkrila (ili stvorila) je veoma poštovana jer je netrivijalno teško spojiti umetnost i inženjerstvo sa dva neistražena fronta i od njih stvoriti nešto što je jasno razumeti i koristiti. Govorila je u NASA i Google-u o blockchain game development-u, i svakom prilikom govori o tome kako nije sama uspela da progura ove ideje u širu javnost, nego da je uz pomoć mnogih pametnih i kreativnih ljudi oko sebe uspela da ostvari ovo što zove velikim kolaborativnim projektom. To se sve duboko uklapa u njenu filozofiju decentralizovanog stvaranja i konzumiranja, jer i sebe smatra proizvodom kulture u koju se uvukla nakon što je saznala za kripto i open source svet. Neon District Neon District je poslednja u nizu mnogih igara koje je Marguerite deCourcelle pravila poslednjih godina. Predstavlja RPG smešten u sajberpank distopiji i od igrača očekuje da se kreće i napreduje kroz svet i upoznaje čudna pravila ​high tech - low life društva. Mehanike igre su pored role playing-a i rešavanje zagonetki, što je potpis autorke jer su njeni prvi ulazi u svet dizajna igara bili pravljenje zagonetki. Ono što je razlikuje od sličnih igara u areni je to što su svi likovi, mesta, predmeti i događaji smešteni na blockchain, i time njihovo vlasništvo može pripadati samo jednom ili jednoj maloj grupi igrača. Koncept bi se dalje razrađivao tako što bi igrači ili dizajneri doprinosili razvoju igre tako što bi stvarali različite predmete za igru, od likova i dijaloga sve do muzike i dizajna prostorija. Kroz stvaranje ovih predmeta, ili kroz njihovu razmenu unutar igre, učesnici bi dobijali tokene koje mogu koristiti unutar igre za kupovinu različitih dobara koja bi mogla da im pomognu da napreduju kroz igru, ili da ih potencijalno monetizuju kasnije kupovinom ​fiat novca od drugih igrača koji žele neke od digitalnih dobara iz igre. Tokenizacija kreativnog procesa Praksa Sredinom 2020. godine je Marguerite deCourcelle objavila na svom Twitter nalogu da tokenizuje samu sebe, uz usklik da je to “crypto first!”. Source: https://twitter.com/coin_artist/status/1281750104408354816 Čak iako nije istina da je ovo zaista prvi put da je neko ovo uradio, sigurno je pionirska stvar i poteže mnogo zanimljivih pitanja. Pošto nije jasno šta raditi sa tokenima nečijeg fizičkog self-a, Marguerite je pretvorila svoju online personu ​coin_artist koja je istovremeno i njen brend u NFT (non-fungible token) i postavila ga na jedno od mnogih cryptocurrency tržišta na internetu. Kupovinom tih tokena vlasnici dobijaju članstvo u virtuelnom sindikatu nazvanom “Coin’s E-Den” (koji je igra reči na ‘rajski vrt novca’) i povlastice koje taj sindikat pruža. Pošto je coin_artist istovremeno i glavni dizajner igre, očekuje se da će članovi sindikata da kroz interakciju sa njom imaju uticaj na dalji razvoj igre. U zavisnosti od količine tokena (​shard​-ova), članovi sindikata se smeštaju na različite nivoe moći unutar samog sindikata. Source: https://medium.com/@coin_artist_17801/why-i-turned-myself-into-an-nft-6fe08cb7aca8 Ovo nalaže da ljudi koji ulože najviše novca dobijaju privilegije shodne veličini investicije. S druge strane, pošto je zajednica vrlo uska i mahom stručna u ili game development-u ili cryptocurrency development-u, velika je verovatnoća da će ljudi sa velikom količinom moći najviše i doprineti daljem razvoju ove ideje i same igre na kojoj ideja počiva. Implikacije Kako su stvari postavljene, nije eksplicitno iskomunicirano da Marguerite deCourcelle prodaje svoju kreativnu slobodu i svoj kreativni proces u obliku tokena. Međutim, ono što se zapravo dešava je da time što prodaje svoj brend, a brend nije vezan za kompaniju, proizvod ili uslugu, već za nju kao osobu, ona prodaje deo slike o sebi. Ako javnost može da utiče na to kako njena slika izgleda kroz male promene, a ona ispuni svoj deo dogovora i nastavi da funkcioniše po pravilima propisanim od strane novih suvlasnika njenog brenda, ona će se menjati kao osoba. Vrlo je jasno iskomunicirano da je u ponudi samo deo kreativnog procesa jednog dela deCourcelle-ine sveukupne delatnosti. S druge strane, postavlja se pitanje da li kao ljudi možemo jasno da odvojimo delove kreativnog procesa koje posvećujemo nekim delatnostima od nekih drugih. Da li Marguerite može da za svoje projekte vezane za Neon District odvoji od svoji projekata vezanih za evangelisanje kriptovaluta? Ako da, zašto ne ponuditi sve delove njenog kreativnog procesa koji joj nisu važni, i time preusmeriti više resursa na jedno mesto? Pitanje ekonomije ljudskog brenda, kreativnog procesa, identiteta i delatnosti se nije potezalo do sada jer je čovek najveći deo istorije bio samo to - čovek, i sa svim svojim unutrašnjim procesima (koji su mahom potpuno nevidljivi) nije mogao da ostavlja jasne tragove. U savremenom društvu svaki naš boravak na internetu ostavlja otisak, i gradi digitalne verzije nas. U situacijama gde se taj jaz mnogo produbi, mogu da se dogode tolike razlike između fizičkog i digitalnog selfa osobe da oni budu toliko različiti da ih je nemoguće spojiti. Od različitog pola, rase, profesija pa do sitnih interesovanja kao što su dijete, navike u vezi sa spavanjem, higijenom itd. Stavljanjem ovih stvari na javno tržište se guraju granice vlasništva digitalnog selfa. Pored toga što način na koji su dizajnirani proizvodi i usluge koje koristimo znatno utiču na to kako ih koristimo i o kojim stvarima razmišljamo, ovde dozvoljavamo i upliv drugih ljudi na mnogo neposredniji način nego što se trenutno dešava. S druge strane, vrlo je očekivano od nekoga ko je duboko u crypto, gaming i cyberpunk kulturi da uradi ovako nešto. Teorije hivemind-a nalažu da naše misli svakako ne pripadaju nama nego da su proizvod našeg društva, kulture i tehnologije kojim smo okruženi. To je posebno istaknuto u digitalnim okruženjima, gde učesnici mahom ne znaju ništa o fizičkom selfu svojih sagovornika. Sve razmene počinju, teku i završavaju se u digitalnom svetu. U takvom sistemu su podsticaji i potrebe vrlo drugačiji od fizičkog. Prodaja dela svog brenda na ovaj način može da ima još šire implikacije od uticaja na razvoj jednog proizvoda. Ukoliko se iz nekog razloga dogodi veliki uspeh igre ili nekog od drugih projekata mis Marguerite, njen brend se prenosi dalje. Može da naglo dobije na vrednosti, u kom slučaju će ljudi koji su suvlasnici njenog brenda postati značajno moćniji nego što su bili ranije. To bi načelno značilo da mogu da učestvuju i u ostalim projektima kojima ona počne da se bavi. Štaviše, ako se neko od većinskih vlasnika njenog brenda izjasni kao takav i počne da radi na svojim javnim projektima, njen brend je uključen i u taj projekat. Ukoliko neko od suvlasnika učini nešto maliciozno ili opasno, može direktno da naškodi njenom brendu. Isto tako, ukoliko Marguerite ima dovoljno jak brend, može imati moć da “oprosti” maliciozne ili opasne radnje kroz moć svog brenda, kao što se često dešava sa javnim ličnostima od visokog ličnog brenda. Spekulacija Ne postoji način da se sada proceni da li će ovaj pokret da se raširi i postane regularna stvar. Ono što je sigurno je da je ovo vrlo neistražen teren sa mnogo potencijala i za dobro i za loše. Sa daljim razvojem tehnologije, pojaviće se još direktnije opcije za tokenizaciju delova sebe, možda svog tela, možda uma ili drugih kreativnih ili emocionalnih procesa. Kolektivno vlasništvo nad brendom jedne osobe je nešto što u principu postoji već sada - glumci imaju svoje brand menadžere - ali su to uloge gde svi stakeholderi imaju jasno definisane ciljeve i ograničenu moć. Na mestima gde su tanke linije između učešća i manipulacije postoji jak povod da se detaljnije pazi na to u kom smeru suptilni predlozi i promene mogu da vode. Ako sutra nastane platforma za javnu diseminaciju svog kreativnog procesa, ljudi mogu da kroz dejstvo malicioznih agenata budu navedeni da rade stvari koje mogu da budu veoma škodne po sebe ali i druge. S druge strane, bez dobro definisanih i istraženih mehanizama izdavanja delova sebe, iste te stvari mogu da se dogode slučajno, zbog previda ili finih procesa koji bi na svest ljudi uticali mic po mic dok ne dođe do pucanja. Appendix Poslao sam Marguerite deCourcelle zahtev za intervju, i iako smo se čuli, nismo uspeli da dogovorimo vreme za intervju pre nego što je istekao rok za slanje eseja. Ukoliko se javi u međuvremenu a pre prezentacija, razgovor sa njom ću ubaciti na slajdove, jer bi tu sigurno bilo zanimljivih uvida. Izvori ● https://www.nederob.nl/2020/07/13/neon-district-boss-turns-herself-into-nft ● https://neondistrict.io/ ● https://medium.com/@coin_artist_17801/why-i-turned-myself-into-an-nft-6fe08cb7ac a8 ● https://opensea.io/assets/0xe55c8732de80cb474c756440082270e3b2ac7af7/6 ● https://twitter.com/coin_artist/status/1281750104408354816 ● https://en.wikipedia.org/wiki/Serial_Experiments_Lain