Georgia Grace - Pustinjska Žeđ.pdf - Knjigoljupci

Please enable JavaScript to view the full PDF

Sanjalica&Glorij@ ~1~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ ~2~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ I Prosedi čovek u uniformi se osmehnuo čim je ugledao devojku u smaragdnozelenom kompletu po poslednjoj modi. Uvežbanim pokretom, gotovo nesvesno još jače je otvorio vrata crne duge limuzine sa zatamnjenim staklima. Posmatrao je kako mu prilazi. Na devojčinoj garderobi, cipelama i smeđem koferu od sjajne kože kao da je bila utisnuta cena, koja je privlačila pažnju prolaznika, a i nije bila zanemarljiva. Sve na njoj govorilo je o njenom statusu u društvu. Mamila je poglede prolaznika na njujorškom aerodromu. Muškarci su se okretali za njom i uzdisali a oni hrabriji dobacivali ili čak zviždali, dok su žene zavidno posmatrale njen graciozni hod i vitko, visoko telo. Vatrenocrvena kosa sa loknama u vidu spiralnog vadičepa je poskakivala na suncu koje je bilo na zalasku i davalo toj boji još mističniji sjaj. Prilazila je sedokosom vozaču lakim, dugim koracima lagano njišući kukovima i sa širokim osmehom na usnama. - Zdravo, Dene! - glas joj je zvučao kao melodija iako sa jasnim prizvukom umora. - Dobro veče, gospođice Hardli i dobro došli - široki, srdačni osmeh vozača nije silazio sa njegovih usana ni kada je blago zalupio vrata za devojkom. Uvežbanim, pomalo teatralnim koracima, lagano je obišao veliki auto i smestio se na svoje mesto za volanom. Pogledao je u udaljeno sedište na kojem se devojka smestila, vrebajući njen pogled u retrovizoru. - Gospodin Stejton nije mogao da vas sačeka i izvinjava se. Večeras je prijem u njegovoj vili - objasnio je sa dozom izvinjenja u glasu, kao i mnogo puta ranije. - Očekuju vas. - U redu, Dene. - Samanta Hardli je nemarno odmahnula rukom. Bila je svesna odgovornosti koju nosi prezime Stejton. - Pridružićete im se na prijemu?! - primetio je čovek, spretno se uključivši u reku automobila na izlazu sa aerodroma. Nakon tišine koja je usledila, ponovo je pogledao u retrovizor. Devojka je žmurila. Ovalno lice pravih crta, isturene jagodice, tanke, fine obrve i prav nos ispod kojeg su se blago smeškale pune, sočne usne. Delovala je tako spokojno. Nije bilo ni traga umoru koji je maločas prinietio. - Dene, vozi me kući! - odlučno je naložila. ~3~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ Njena naredba nije trpela pogovor. Auto je klizio putem uz tiho, skoro nečujno brujanje motora. Vozač više nije znao po čijem nalogu da vozi, da li po uputstvima svoga poslodavca ili po želji devojke kojaje sedela na zadnjem sedištu. Nadao se da će Samanta Hardli tokom puta promeniti mišljenje i uštediti mu opširna objašnjenja i pravdanja. Po ko zna koji put podigao je pogled i potražio njene oči u retrovizoru. Očekivao je nemoguće. - Mogu li da upalim cigaretu? - iznenada je otvorila oči i uspravila se u sedištu. - Naravno! - pogled mu je ostao prikovan za put. Samanta je lagano izvadila iz tabakere cigaretu i zapalila je. Strastveno je povukla dim. Obožavala je jaki, pomalo opori ukus česterfilda iako nije bila strastveni pušač. Zabacila je glavu unazad duboko uvlačeći dim u svoja pluća. Bila je konačno na putu kući. Bila je slobodna. Izvesno vreme moći će da posveti samo sebi, jer je već bila umorna od putovanja. Upravo je završila i poslednju reviju u nizu, predstavljajući najnovije modele poznatili svelskih kreatora za predstojeću sezonu proleće-leto. Znala je da će imati par nedelja odmora u kojima će se akumulirati i prikupiti novu snagu za dalje. Ta pomisao ulivala joj je mir. Lagano je tonula u razmišljanje kako najbolje da iskoristi te dane. * * * Auto se zaustavio ispred popločano staze. Samanta je nesvesno osmehnula i preletela pogledom po okolini. Uvežbanim okom lutala je po šarolikoj prirodi oko Central parka i metežu koji je vladao bez obzira na mrak i hladnoću. - Hvala, Dene - zahvalila se i zalupila vrata za sobom. Preplanulim, gipkim prstima je pomilovala baršunasto, jesenje cveće na putu do ulaza. I dalje se osmehivala podižući pogled na prozore oble, bele kuće u modernom stilu. Njene zelene oči, pune zlatnih pegica su se u trenutku suzile. Obuzelo je razočarenje. Mir i tama vladali su u toj velelepnoj građevini. Zlatne pegice u njenim očima su zasjale kada je primetila maleni tračak plavičaste svetilosti iza zatamnjenih i zamračenih prozora u prizemlju. Verovatno kompjuter ili televizor, pomislila je, ali je drugu mogućnost odmah odbacila. Itan je retko, skoro nikad, gledao televizijski program. Bio je od onih ljudi koji su umeli sate i sate da provedu pred ekranom kompjutera zanemarujući sve ostalo. ~4~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ Nakon više nedelja poziranja i pojavljivanja u javnosti bila je kod kuće i ta pomisao je ispuni srećom. Srce joj je ubrzano lupalo od uzbuđenja, poznatih mirisa, zvukova, od susreta sa Itanom. Želela je odmah da potrči kroz bela, masivna vrata njegovog stana. Odlučno je zastala. - Itane!!! Stigla sas!- lupnula je nekoliko puta vrhom cipele u donju ivicu vrata ispod kojih se u tankom zraku probijala svetlost. Čekala je par trenutaka osluškujući. Ništa se nije čulo. Podigla je nevoljno svoj kofer i uputila se uz široko, polulučno stepenište na sprat, do svog stana. Napravila je par koraka i zastala. Čulo se otključavanje brave. Naglo se okrenula i susrela sa dragim licem. Plavičasta svetlost iz unutrašnjosti stana obasjavala je hol i poznatu figuru. Izgledao je kao tajna želja svake žene. Upadljive obrve, stroge, tamne oči, pravilan nos. Neukrotiva crna kosa ispadala je iz nemarno vezanog repa. Zbog toga je ličio na čoveka koji je upravo sišao sa planine i nije imao vremena da se ošiša i obrije. I usne... Bile su umazane crvenim karminom. - Izvini - pokajnički je slegla ramenima pogleda prikovanog za te pune usne. - Nisam znao da dolaziš - prekoreo je kroz osmeh koji je otkrio savršeni niz belih zuba. - Dođi da popijemo kafu za dobrodošlicu. - Ne bih ti smetala - namignula je pogleda uprtog nedge iza njegovih leđa. - Možda ujutro, kada se odmorim. Gotovo je piljila u njegovu rastvorenu, flanelsku košulju i raskopčan kaiš na uzanim farmericama čije je poslednje dugme bilo otvoreno. Sve to je govorilo o brzini sa kojim se spremio da joj otvori vrata. Osetila je krivicu. - Ne glupiraj se, Sem! Da si javila da dolaziš kafa bi bila vruća - podsetio je sa dozom prebacivanja u glasu. Daj mi samo par minuta i sve će biti kako dolikuje nakon tvog dugog odsustva. - Idem da ostavim kofer - požurila je uz stepenice. I da obučem nešto normalno. Uz Itana je mogla da bude bezbrižna i sasvim obična kakva je u stvari i bila. Na brzinu je odložila stvari i izabrala par farmerica, koje su gotovo bile u fazi raspadanja. Navukla je široku tuniku preko glave i vezala kosu u rep. Pre nego što je zatvorila vrata za sobom, uzela je sa vrha kofera jedan brižljivo spakovan paket. Za par minuta ponovo je bila pred Itanovim stanom. Pokucala je. - Ulazi!!! - Itanov glas je zvučao ljutito. Znala je da nema potrebe da kuca, ali želela je da mu da još par trenutaka da stvari dovede u red. Soba u koju je ušla je bila prazna. Vladao ~5~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ je prepoznatljiv nered i nemar, tako nalik Itanu. Bezbroj časopisa bilo je razbacano po podu, stolu, foteljama, a na stolu je zatekla i par čaša sa dopola ispijenim pićem i pepeljaru prepunu opušaka. Jedan od tih opušaka imao je tragove već primećenog, crvenog karmina. Snažno se osećao miris sveže kuvane kafe za kojom je žudela. - Kada ćeš već jednom prestati da kucaš na ta prokleta vrata?! - Itan se pojavio noseći u ruci dve velike šoljice sa aromatičnom tečnošću. Prilazio je dugim koracima, nudeći šoljicu. Dobro došla! Sem je uzela svoju šolju i omirisala paru koja je izlazila iz nje. - Mmmm! - zadovoljno je zamumlala, grleći ga slobodnom rukom. - Kakva dobrodošlica! - Za to služe prijatelji - podsetio je i poljubio u vrh nosa. Potapšali su se drugarski po leđima. - Zar mladi Stejton nije došao po tebe? - začudio se. - Poslao je limuzinu. Njihov pozdrav i zagrljaj prekinuo je zvuk otvaranja vrata itanove spavaće sobe. Itan je pogledao u Samantine okrećući se i izvijajući obrve. Uglovi usana su se blago ironično osmehivali. - Izvinite?! - plavokosa devojka je bila zbunjena. Stala je gledajući ih naizmenično. Iznenada je zabacila glavu i odlučno krenula ka Samanti u želji da otkrije svoj status. - Samanta Hardli. Stejsi... - Itan je zastao dok ih je predstavljao. Bilo je očigledno da mu je prezime plavokose promaklo. Nemarno se sručio u jednu od fotelja prethodno bacajući na pod časopis koji se tu zatekao. Prekrstio je svoje duge noge dok je pratio pokrete devojaka. Samanta je zavrtela glavom na njegovu nemarnost i ležernost. Ali, bezbroj puta je bila u sličnoj situaciji. Živela je u jednom od apartmana koji su bili vlasništvo Itana Marloa, pet godina i već je trebalo da se navikne na ovakve susrete. Ni sama nije znala broj devojaka koje je upoznala, a koje su prošle kroz Itanov stan i najčešće spavaću sobu. Verovala je da ni on ne zna. Ipak, to joj nije smetalo da ga zove svojim najboljim prijateljem, jer je on to i bio. Dok su njene koleginice tražile prijatelje među devojkama, najčešće manekenkama, ona je imala sreću da ima Itana. Bio je čovek od poverenja, dobar slušalac, pravi sagovornik i ono što je bilo najvažnije nije bio ljubomorni, zavidni rival. Bezbroj puta joj je ~6~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ pomogao i imao strpljenja za nju. Pa zašto onda i ona ne bi mogla da bude fer? Samanta je nesvesno slegla ramenima. - Stejsi... - počela je blagim, sažaljivim glasom. - Ja sam Itanova prijateljica, možeš me zvati Sem - predložila je pružajući svoju ruku. - Lepo ime - plavokosa je gotovo glasno odahnula. Njeno telo je istovremeno zauzelo novi položaj. Ponosito se isprsila i njene bujne grudi su još jače došle do izražaja. - Nije neko, ali mojoj majci se dopalo - nasmešila se Sem u pokušaju da održi kakvu-takvu konverzaciju. Sem je znala da je uzaludno da poredi svoje telo sa pozamašnim oblinama Stejsi i brzo odustala od te namere. Pogledala je u Itana koji se zadovoljno osmehivao, pretpostavljajući njene misli. - Stejsi, pozvaću ti taksi - njegova ponuda nije trpela pogovor i obe devojke su to osetile. - Može - plavokosa se već kretala u pravcu spavaće sobe. Samo da pokupim svoje stvari. - Neće imati prilike da te zove Sem - prigušeno se nasmejao Itan žureći ka telefonu. - Nemoguć si! - protestovala je Sem. Izgledao je kao da je ne čuje, dok je diktirao svoju adresu u telefonsku slušalicu. Samanta je ipak znala da mu ništa nije promaklo. Itan je uvek vodio računa o rečima, gestovima, mimici, i uvek je analizirao. Mada je ponekad ta činjenica delovala suludo, neverovatno. - Konačno sami! - Široki, srdačni osmeh ozario je Itanovo lice. - Kako je bilo? - Zašto ih uopšte zoveš?! Kako možeš tako jeftino da ih... otpuštaš? - Pitao sam kako je bilo na putu? Ali, izgleda da nisi raspoložena. Itan se udobno namestio u svoju fotelju i po svom običaju prekrstio svoje duge noge jednu preko druge, spuštajući ili na ivicu stola. To je značilo da nema nameru da se raspravlja sa njom o svom načinu života. Sem je prevrnula očima, odustajući. Razumeli su se. Dograbio je poklon koji je Sem ostavila na stolu za njega i upitno je pogledao. Klimnula je, potvrđujući da je to još jedan u nizu poklona koji mu je donela sa putovanja, od početka njihovog druženja, donosila mu je raznorazne sitnice, parfeme, kravate, kaiševe, majice, a nju je uvek dočekivali sveža, mirisna kafa najboljeg ukusa. Godinama je to postala praksa i svojevrsni ritual. ~7~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ Itan je pažljivo razvezao mašnu, koja je bila brižljivo vezana i odabrana. Lagano je svojim prstima rastvorio šuškavi papir i ne gledajući u poklon, pronicljivo gledao u Sem. - Još jedna skuplja košulja?! Samanta se isplazila, mršteći svoje lepo lice. - Šta se ljutiš, pegice? - nasmejao se. - Zato što si sve ostale poklone bacio u neki čošak i jedino nosiš neke blesave majice i košulje. Nije ti bilo teško da pogodiš. - U pravu si - složio se umirujućim glasom. - Prestani da me tretiraš kao derište i da mi se obraćaš tim tonom! I, prestani da me zoveš pegice - iskrivila je svoja usta negodujući. - Odavno već nemam pege! - Imaš - naglo je poskočio i nagnuo se preko stola dodirujući je kažiprstom. - Tu, tu i tu! - To su tri pege! Sasvim malene, beznačajne pegice - nasmejala se radosno. - Šta je to u odnosu na celo lice?! Samanta Hardli nije želela da zaboravi kako je izgledala kao tinejdžerka. Koliko se osećala beznačajnom i ružnom. Njena vatrenocrvena kosa uvek je bila neuredna i nameštena ka licu da bi sakrila pege. Deca su se rugala njenoj ”grivi”, pegama, tananom, nerazvijenom telu i visini. Činilo joj se da ja njeno telo namerno počelo najkasnije da se razvija i poprima odlike ženstvenosti u odnosu na sve njene drugarice. Ni sada nije mogla da se pohvali velikim grudima i oblinama, ali je zato bila jedan od deset vodećih manekena u svetu. Za posao manekena bila je idealnih proporcija i građe. Bila je zadovoljna jer nije morala poput pojedinih koleginica da vodi računa o svakom zalogaju. Mogla je da uživa i zarađuje pomašne svote novca. Samanta je nesvesno klimnula glavom. - Pričaj - podstakao je Itan, vraćajući je u stvarnost. - Kao i obično. Kilometri i kilometri pređenih modnih pista, najrazličitijih ideja i dezena. Sve to u raznovrsnim modelima od kojih mi nekada pripadne muka. - Zabave? Klimnula je. - Uz obavezno ispijanje šampanjca sa raznovrsnim klijentima. Sve je preterano ekskluzivno, elitno i ekstravagantno - prevrnula je očima. - I tako u svakom gradu. Iznenada je zastala kao da se nečega prisetila. Itan je upitno pogledao, očekujući nastavak. ~8~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Dobila sam dobru ponudu! Doduše u Parizu. - I!?! - Nastavio je sa svojim kratkim pitanjima, ali mu se u očima čitala radoznalost. Zvonjava telefona sprečila je njen odgovor. Itan se lenjo kretao ka aparatu. Gledala je njegove gipke pokrete pantera i znala je da bi bio spreman na brzu kretnju da je to bilo potrebno, kada bi se desilo nešto nepredviđeno. Uvek se osećala bezbrižnom i sigurnom u njegovom prisustvu. Bila je opuštena. - Da? - kao iz daljine čula je Itanov glas dok se javljao na poziv. Duboko ulegnuta u meku fotelju, dizajna koji je podsećao na svemirski brod, gledala ga je kroz poluspuštene trepavice. Itan se mrštio, što nije bio njegov običaj. Samantinim licem se razlegao osmeh simpatije. Itanovo lice se sve više mrštilo i jedna duboka bora mu se urezivala između obrva. - Naravno - čula je njegov glas, dok joj je mahao rukom dozivajući je. Mahinalno je poskočila i popravila nepostojeće nabore na svojim farmerkama. Gospode, nekih navika je tako teško osloboditi se, prekorela je sebe. - Molim? - javila se radosno sto posto sigurna u to od koga potiče taj poziv. - Draga?! - Ja sam - prigušeno se nasmešila na blagi, melodični glas svog verenika Majkla Stejtona. - Radovao sam se našem susretu. Mislio sam da ćeš večeras biti u mom zagrljaju. - Koliko sam shvatila Dena, večeras je prijem kod tebe. - Nisi mi javila kada dolaziš, a sve je unapred bilo dogovoreno. Mogla si da nam se pridružiš, ali verujem da si umorna od puta. - Nisam ni bila prikladno odevena za prijem - dodala je, pravdajući se, ipak svesna da je izrekla laž. Oslušnula je zvuke koji su dopirali do nje kroz slušalicu. Jasno se čula graja i muzika. Prijemi u Majklovoj vili bili su uvek nalik jedni drugima. Slični posetioci, hrana i piće u neograničenim količinama, uglavnom šampanjac koji se točio nemilice i maleni, dekorisani zalogajčići raznovrsnog ukusa. Podloga tim sitnim zadovoljstvima najčešće je bila u vidu gudačkog kvarteta. Samanti se ponekad činilo da niko ne sluša tu muziku iako su se pravili da uživaju. Ona lično je uživala u prijemima na koje je Elizabeta Stejton, majka njenog verenika, pozivala neki moderni, ~9~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ poznati bend. Ipak, takve situacije su bile retke, jer na prijemima kod Stejtonovih sve je moralo biti IN. Večerašnji prijem u kući njenog verenika tekao je po protokolu i bez nje, bez obzira što se Majkl trudio da je ubedi da im se pridruži. - Sigurno si gladna - otezao je Majk, mameći je. - Obično te put iscrpi i to nadoknađuješ gomilama hrane. - Pojela sam nešto u avionu. Uostalom nisam toliko gladna koliko sam umorna. - Potpuno te razumem, draga. Slutila je da će tako biti. Majkl je bio tako drag i brižan, a i znao je koliko Samanta ume da bude kategorična. - Onda, čućemo se sutra čim se probudiš i odmoriš. - Važi - složila se. - I ti se odmori. Možda je najbolje da se vidimo u agenciji?! - Volim te! - Majkl je bio zadovoljan njenim predlogom. - I ja tebe - tiho je došaputala i spustila slušalicu na mesto. Podigla je pogled sa telefonskog aparata i primetila da Itan posluje nešto na svom kompjuteru. Izgledao je kao da nije prisutan i da je potpuno posvećen nekoj igrici. Ipak, Samanta je slutila da je čuo svaku njenu reč i da se krišom smeška. Tu sumnju potvrdilo je Itanovo odmahivanje glavom kao u neverici. Tiho mu se prikrala i šeretski ga lupila po ramenu. - Zašto se kliberiš?! - Ja?!? - pravio se nevešt. Naglo se okrenula ka njoj. Lice mu je bilo kao isklesano i ozbiljno. - Ako ti nikada nisi bio zaljubljen, to nije razlog da se rugaš onima koji to jesu. - A ti si zaljubljena? - Naravno. - Ko kaže da ja to nikada nisam bio? Bila je zatečena. Zamucala je. Odlučila je da ipak oćuti. Bilo kakva rasprava sa Itanom na temu ljubavi nije imala nikakvog napretka, a samom tim ni smisla. Nije želela da ponovo pokušava. Taj čovek je imao odgovor na sve. Odgovore, teorije, argumente... - Hoćemo li negde na večeru? - predložila je na kraju ispijajući i poslednji gutljaj kafe. - Učinilo mi se da sam čuo da nisi gladna - odložio je svoju šolju na sto. - Nemoj da misliš da sam prisluškivao... - osmehnuo se mangupski. ~ 10 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Nisi dovoljno pažljivo prisluškivao - napravila je ispravku. - Rekla sam da nisam toliko gladna - naglasila je svaku reč. - Cccc - zacoktao je jezikom. - Pegice, pegice... * * * Odlučili su se za jedan riblji restoran, ne naročito ekskluzivan, ali sa dobrom, svežom hranom u prijatnom ambijentu. Prostor je bio nalik starom, ribarskom čamcu sa obiljem mreža za lov i ribarskih trofeja. Atmosfera je dopunjavala tiha, instrumentalna muzika. Smestili su se za jedan sto u uglu i oboje udobno namestili. Samanta je odmah naručila čašu belog vina i jastoga, a nestrpljivo je čekala svoju porudžbinu. Ispijala je malene gutljaje jedan za drugim, povremeno oblizujući usne. - Prestani da lupkaš nogama o pod - opomenuo je Itan. - Dobro - pristala je, ali je ubrzo ponovila istovetnu kretnju i zaljuljala sto. - Pomisliću da si gladna. - Hoćeš li celo veče da me kinjiš zbog te laži? Malene neistine - ispravila se. - Ne. Samo hoću da se koncentrišeš i ispričaš mi sve o ponudi koju si dobila. Naravno, ako je nisi zaboravila u nastipu gladi. - A - prisetila se gde je Majklov poziv prekinuo njihov razgovor. - Nude mi fantastične uslove. Gotovo da sam odmah pristala. Kola, kuća, pozamašna svota... Bla, bla, bla... slegla je ramenima. - Doduše sve to u Parizu. - O la, la! - uzviknuo je sa francuskim naglaskom. - Malo je daleko, zar ne misliš? - Znači, napuštaš agenciju ”Flamers”. ”Flamers”, prostrujalo je Samantinim mislima. Bila je to prva modna agencija u kojoj se zaposlila i ostala joj verna do sada. Prva i jedina, vlasništvo Elizabete Stejton, majke njenog verenika, žene koja je imala poverenja u nju.. Svi njeni usponi, dostignuća, ugovori, sve je bilo vezano za ”Flamers”. Kao na filmu proletele su joj glavom scene i događaji proteklih godina. Nije bilo nijedne zamerke. Grlo joj se steglo. Setila se kad je kao devojčurak od devetnaest godina došla u Njujork i zakucala na vrata ”Flamers” agencije. Tu je srela i Teri, sa kojom je iznajmila stan u Itanovoj ~ 11 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ kući. Delile su kiriju, obroke i trenutke radosti i razočarenja kada ne bi uspele u nekoj svojoj nameri. Teri je nakon prve, uspešne godine kupila sebi stan, a Samanta je uporno ostala u iznajmljenom apartmanu. Tu se osećala kao kod kuće, taj stan bio joj je ”amajlija” ili je ona to samo umislila ispunjavajući ga sitnicama koje je donosila sa putovanja. Volela je velike, prostrane i svetle prostorije, komfor blizinu Central parka, iako je retko imala prilike da uživa u njemu. Uživala je u Itanovom prijateljstvu, dočecima i podršci. - Ništa još nisam odlučila - saopštila je iznenada vraćajući se u stvarnost. Itan je dugo, ispitivački posmatrao. Servirani jastog bio je na stolu. Njegova crvena ljuštura mamila je sokove u Samantinim ustima. Miris joj je ispunjavao nozdrve i njene zelene oči su se zacaklile. Brzo je otkinula klešta i vešto se poslužila ne mareći za sokove koji su curili. Mrmljala je potpuno obuzeta hranom. - Mislim da ti nijedna agencija u ovom trenutku ne bi ponudila ugovor - Itan je blago obrisao kapi soka koje su se cedile niz Samantinu bradu. Nasmejao se. - Drago mi je da uživaš. - Ti ne jedeš? - Plašio sam se da se pomerim i prekinem tvoju čaroliju. - Od kada si ti postao tako uviđavan?! - Od trenutka kada sam shvatio da možda nećemo imati više ovakvih prilika. - Kaži mi šta da radim? Posavetuj me! - gotovo je zavapila. Itan je slegao ramenima. Tu odluku moraće sama da donese. I ono najstrašnije, snosiće odgovornost, ali i posledice. - Majkl! Samanta je utonula u topli zagrljaj. Majkl je čvrsto uhvatio za ramena i željno je poljubio. - Nedostajala si mi, draga - uzdahnuo je između poljubaca. Tonula je u njegovim očima prepunim blagosti. Zanemarila je neprikladnost hola agencije ”Flamers” i zaposlene koji su se tuda muvali. Gledali su se bez reči. - Idemo u moju kancelariju - predložio je Majkl trezveno. U prolazu su se pozdravljali sa zaposlenima. Sem je zastajkivala svaki čas i Majkl je povukao za ruku požurujući je. Još jedan od njegovih pokušaja mu nije pošao za rukom i Majkl je odustao puštajući Samantinu mišicu. - Čekaću te u kancelariji - predložio je. - Kafu!? ~ 12 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Može, odmah dolazim. Uporna zvonjava telefona na Majklovom stolu prekidala je gotovo svaki pokušaj da razgovaraju. Samanta je podigla ruke uvis negodujući. Njen gest nije bio primećen, jer je Majkl već uveliko bio usređen na svog sagovornika sa druge strane žice. Samanta se lako podigla iz udobne, kožne fotelje i ležernim koracima se uputila ka njegovom masivnom, radnom stolu. Vrhovima prstiju pratila je finu, rezbarenu ivicu stola i primicala mu se. Divila se Majklovoj sposobnosti da se tako lako i brzo koncentriše na sagovornike koji su se munjevito smenjivali. Njena lepo oblikovana ruka je sa ivice stola prešla na njegova ramena i zaustavljala se na vratu. Majkl se trgao. Nervozni osmeh prešao je preko njegovog glatkog lica. Samanta je ustuknula od pogleda njegovih plavih očiju i brzo sklonila ruku. Majklov sledeći osmeh pokušao je da otkloni reakciju koja mu se maločas otrgla. Uzalud! Samanta je bila savršeno pribrana. - Samanta... - prekinuo je dlanom slušalicu. - U redu je Majkl, znam da si u poslu. - Da ostavimo naš razgovor za kasnije? Klimnula je glavom. - Uz večeru? - predložio je. - Da. - Doći ću po tebe u osam. Ne očekujući njen odgovor ponovo se usredsredio na svog sagovornika. Nervozno je prošao prstima kroz svoju smeđu, uredno zalizanu kosu i Samanta je nemo napustila njegovu kancelariju. ~ 13 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ II - Gospođice Hardli! Gospodine Stejton! - pozdravio ih je, uz naklon šef sale restorana ”Gold”. - Molim vas, izvolite! - lagano je pružio ruku ispred sebe. Samanta je kao i uvek bila skeptična prema ovoj starovremenskoj ljubaznosti. Sa širokim osmehom na licu, šef sale poznatiji kao Lučano, ih je vodio ka rezervisanom separeu. Lučano je bio više od poslužitelja ili dobrog domaćina. Od njega su poticale vesti, informacije i uslužno je obaveštavao radoznalce o svemu ”važnom”. Pod njegovim budnim pogledom sve je bilo primećeno u tom ekskluzivnom, dobro poznatom restoranu. Lično je primio prvu porudžbinu kada ih je smestio i bešumno nestao. Sem je znala da bi u slučaju neke neprijatnosti Lučano prvi stigao do njihovog stola, a inače je dalje posluživanje preuzimao drugi konobar. - Divno izgledaš, draga - Majkl se blago naklonio preko stola i uzeo Samantinu ruku. - Haljina ti savršeno... - Ne preteruj sa komplimentima - zamolila je. - Ja sam najsrećniji čovek na svetu - rekao je promuklim glasom. Samanta je samo naslutila strast u njegovim očima. Već sledećeg časa gledao je negde iza njenih leđa. Registrovala je delićem svesti odblesak lica i znala je da je zato Majklovo lice promenilo izraz. Smela je sebi da prizna, lažniji. Znači, Lučano nije gubio ni čas, zaključila je trezveno. Večera je bila na stolu za tili čas što je ponovo potvrđivalo o Lučanovoj efikasnosti. Na pladnju je stajao veliki jastog i to ju je podsetilo na prethodno veče i večeru sa Itanom. Koliko se sve razlikovalo, pa i ona sama! Večeras je jela sitnim, brižljivim zalogajčićima, ne osećajući ukus specijaliteta koji je Majkl naručio za oboje. Pazila je da joj sok slučajno ne klizne niz bradu ih ne obriše pažljivo namazane usne. Ovo veče ima neku drugu draž, pribrala se. Atmosfera u separeu je odisala romantikom. Njihovi pogledi preko stola govorili su za sebe. Između zalogaja prepričavala je Majklu modna zbivanja u Evropi i način njihovog poslovanja. Želela je da mu se poveri i prizna mu svoju nedoumicu oko ponuđenog ugovora. Ali, nije znala odakle da počne, a Majkl joj nije nudio pomoć. ~ 14 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Šuška se o nekom ugovoru - Majkl je iznenada počeo škakljivu temu. - Ništa mi ne pričaš o tome? - Znači čuo si?! - izvila je obrvu. Nije se setila nijednog trenutka tokom dana kada je mogla da mu nešto ispriča o tome. Istraživačkim pogledom lutala je po njegovom glatkom, dečačkom licu. Želela je da otkrije i pronikne u njegova osećanja. Njen pokušaj je kao i obično bio uzaludan. Majkl Stejton je bio profesionalac. Pred kamerama, u modnom studiju, agenciji, na konferencijama za štampu i, morala je da prizna, u privatnom životu. To mu je najviše zamerala. Ona je ipak ovo veče zamišljala drugačijim, smela je da kaže romantičnijim. Bar malo. Nadala se. A ipak, od početka njihova veza nije obilovala romantikom. Trebalo je već, tokom protekle tri godine, da izgubi tu nadu. Majkl joj je pružio ruku preko stola, prethodno je brižljivo brišući salvetom. Pogledom je klizio niz njenu nadlanicu, sve do ramena i linije vrata, zaustavljajući svoj pogled na njenom licu. Čekao je njen odgovor. I ponovo, njegov osmeh se menjao dok mu je pogled lutao. - Osmehni se! - prigušeno je naredio kroz izveštačen osmeh. Blesak blica opravdao je njegov ton i glas. Ovde svakako neće biti u prilici da razgovaraju, zaključila je. Primetila je da je i sama namontirala jedan izveštačen osmeh. Ipak neće odustati, odlučno je pomislila. Pročistila je grlo tihim kašljucanjem, rešena da sve ispriča Majklu, bez obzira na sve razumevanje koje je imala za njega i situaciju u kojoj su se našli. - Majkl... Zvuk lupkanja potpetica zaustavio je njene reči u grlu. Odmah je prepoznala taj specifičan hod, sigurne korake. Elizabeta Stejton se približavala njihovom stolu. Do vraga i romantična večera udvoje, opsovala je u sebi. Samantine oči su na trenutak ljutito sevnule. Brzo se pribrala pripremajući se za predstojeći susret. Sve je bilo izvesno. Nije morala da se okreće, sve joj je bilo znano. Elizabeta Stejton je bila od onih žena koje su svuda i na svakom mestu bile zapažene i primećene. Jaki, opori miris parfema, koji je redovno koristila, svakako je bio razlog tome. U pitanju je bio njen stav. Pre nego što se Elizabeta približila, Samanta je znala kako izgleda. Njena pepeljastoplava kosa bila je uredno počešljana, frizurajoj je bilajednom rečju, perfektna. Samanta je ponekad zamišljala svoju buduću svekrvu kako spava pod haubom, jer je svaka dlaka uvek bila na svom mestu. Vitak stas i moderna garderoba prkosili su Elizabetinim kasnim pedesetim godinama. Naravno sve je bilo sa ukusom i u skladu sa poslom ~ 15 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ kojim se uspešno bavila. Pod njenom čvrstom rukom iznikla je agencija ”Flamers” koja je sada bila jedna od vodećih u svetu i zapošljavala je mnoge poznate manekenke i foto modele. Samanta nikada nije osporavala da je za njen uspeh najveću zaslugu imala Elizabeta Stejton, koja ju je primila u svoje okrilje i prepoznala u njoj uspešnu manekenku. Ispod hladne maske Elizabete Stejton krila se jedna tolerantna žena, puna razumevanja. Dobro je znala šta hoće od života i svojih zaposlenih, a i znala je kako do toga da dosegne. - Zdravo, dragi - Elizabeta se prvo javila svom sinu, približavajući usne njegovom obrazu. Poljubac je, kao i mnogo puta ranije, izostao. Tada se teatralno okrenula ka Samanti. - Samanta dušo, da li si se odmorila? - nije propuštala priliku da je nazove punim imenom. Elizabeta nije volela nadimke, ali je zato pažljivo birala pseudonime za svoje manekenke. Samanti se činilo da joj nikada nije oprostila što je želela da zadrži svoje pravo ime i prezime, ma koliko obično zvučalo. Možda je zbog toga, Elizabeta koristila svaku priliku da je oslovi punim imenom. Ono što je Samanti smetalo je činjenica da se i Majkl ponašao shodno tome kada su u prisustvu njegove majke. Kada su bili sami, sve je bilo sasvim drugačije. Ma koliko se Elizabeta trudila da svog sina načini samostalnim i snažnim muškarcem sa svojom voljom, to joj nije polazilo za rukom, ili bar kada je bila u blizini. Njena dominancija bila je očigledna. Ali, Samanta nije spadala u kategoriju ljudi koji su se plašili Elizabete Stejton. - Elizabeta?! - odglumila je iznenađenje i srdačno joj se osmehnula. - Samanta i ja smo upravo završili večeru, ali ako želiš, naručićemo je za tebe i sačekaćemo te da zajedno pojedemo desert. Zar ne, draga? - ponudio joj je jedinu moguću alternativu Majkl Stejton. - Ne, večerala sam - odbila je Elizabeta spuštajući se u stolicu koju joj je sin kavaljerski izmakao. Sem ih je nemo posmatrala, prateći njihovu igru. Zapazila je da Elizabeta čeka da se njen sin vrati na svoje mesto. Šta sledi? Zapitala se, ali je dobro znala da neće dugo čekati na odgovor. - Da li si uspeo da ubediš Samantu da i dalje ostane verna porodici Stejton? - otpočela je Elizabeta bez okolišenja. Sem je u njenom pogledu nazirala tračak sumnje. To joj se dopalo. Nije joj se svidelo samo Majklovo ponašanje i nesigurnost. Kao da su se oboje pribojavali njenog odlaska, i kao da je sve već bilo izvesno. Nijedno od njih nije ni slutilo u kakvoj je nedoumici bila. Sve to je u njoj probudilo prkos, za koji i nije znala da poseduje, u odnosu na Stejtonove. ~ 16 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Samanta je upravo htela da mi se poveri o toj ponudi kada si nas prekinula - objasnio je Majkl sa dozom samozadovoljstva. Sada je ”mama” imala kompletan uvid u situaciju, zlurado je zaključila Samanta. Klimnula je glavom potvrđujući reči svog verenika. - Žao mi je što sam vašu romantičnu večeru prekinula, ali bila sam najednom poslovnom razgovoru u blizini i nisam mogla da odolim - priznala je Elizabeta. Verovala joj je. - I!?! - Elizabeta nije krila svoju radoznalost, vraćajući ih na započetu temu. - Pa... - Sem je tajanstveno započela, praveći dramsku pauzu između izgovorenih reči. Nije bilo sumnje, preterivala je u prepričavanju ponude koju je dobila u Parizu. Pravila je od tog ugovora famu i veće mogućnosti nego što u stvarnosti to jesu bile. Satisfakcija za par laži koje je izrekla dobila je u izrazu Majklovog lica i vešto prikrivenoj Elizabetinoj nelagodnosti. Ne tako veštoj, dodala je u sebi. Bila je iznova iznenađena sobom i svojim osećanjima koja nije najbolje poznavala kod sebe. Osetila je krivicu. Elizabeta je ipak nju cenila, poštovala i na sebi svojstven način volela i izdvajala od drugih devojaka u agenciji, bez obzira na njenu veridbu sa Majklom. Sem je na početku njihove veze strepela od Elizabetine reakcije, ali je brzo njen strah nestao, jer se ništa nije promenilo u njenom odnosu sa Elizabetom. Gospođa Stejton je odobravala tu vezu, ali posao nije imao nikakve veze sa tim. Jedino što je čudilo Sem, to je bila nestrpljivost koju je ta žena pokazivala u poslednje vreme. - Čini mi se da će se u slučaju tvog pristanka na taj... ugovor, promeniti mnoge stvari. To će se svakako odraziti na vašu vezu. - Mama, dovodiš našu ljubav u pitanje - opomenuo je Majkl. - Ne, naravno. Majkl je izvio obrve. - Potpuno sam razumela o čemu govoriš, Elizabeta pokušala je da smiri situaciju Samanta. - Mislila sam samo, da ćete mi priuštiti zadovoljstvo da uskoro postanem baka - ni ovoga puta Elizabeta nije okolišala. Gledala je u Sem, očekujući njenu reakciju. - Još si mlada da budeš baka - nasmejao se Majkl teatralno grleći Samantina ramena i privlačeći je bliže sebi. - Mi smo se već dogovorili da prvo malo uživamo sami u svojoj ljubavi i braku. ~ 17 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ Ona se tog ”dogovora” nije sećala?! Na trenutak je nekontrolisano nabrala obrve. - Sebično, zar n!? - prokomentarisala je Sem naglas. - U pravu ste. U pitanju je vaš život i izvinjavam se što sam se umešala. Ipak mi je drago što ste otklonili moju sumnju. Vidim da će sve biti u redu. Samanta je bila zadovoljna što se tema brzo promenila, ali nastavak večeri mogao je da donese još neku neprijatnost. Ipak uz fini roze iz odabrane berbe iz 1976. teklo je prijatno ćaskanje prepuno anegdota i pričica sa putovanja. - Sine, zamoli Lučana da mi pozove taksi - zamolila je Elizabeta kada je osetila pravi trenutak. Majkl je pogledao Samantu i ona mu je klimnula glavom. - Ne dolazi u obzir, ideš sa nama. I onako sam ti uzurpirao Dena i on nas dole čeka. - Mislila sam da možda želite negde na ples. - Samanta se još nije dobro odmorila - primetio je Majkl brižno. - Srećan sam što je uopšte pristala da izađe sa mnom večeras. - Ako nije problem... - Naravno da nije - umešala se Sem. - Zaista sam umorna i jedva čekam da se naspavam. Teško se privikavam na razlike u vremenu. Majkl je spremno ustao pridržavajući stolice, jednoj pa drugoj. Bio je džentlmen u svakom pogledu. Uhvatio ih je obe ispod ruke i poveo ka izlazu. Bilo je očigledno koliko je ponosan dok je išao sa njima. * * * - Imam ideju - oglasila se Elizabeta u kolima. Njene plave oči su zasjale. Samanta je shvatila od koga je Majkl nasledio svoj šarm i lepotu. - Mogli bismo za vikend da pripremimo prijem u čast Samantinog povratka sa uspešne turneje. - Ideja je divna - Majklove oči su zasvetlucale, tako nalik na Elizabetine. S tom razlikom što se u njima čitala prigušena strast i ljubav. - Koliko znam, juče je bio prijem - pokušala je Samanta da ih poštedi nove obaveze. - Ne mogu to da prihvatim. - Dobre zabave i susreti sa prijateljima nikada nisu na odmet - zaključio je Majkl grleći je. - Uostalom, red je da proslavim povratak svoje verenice. Bila si odsutna čitavog meseca. ~ 18 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Mesec i po - ispravila ga je. - Ja ću sve da organizujem - ponudila se Elizabeta, odsutnog duha. Verovatno je već bila uveliko u pripremama. - Za koliko ljudi? - Ne previše - zamolila je Samanta. - Ništa ne brini. Ti se samo lepo odmori, a ja ću doći po tebe oko devet - ponudio se. - Nema potrebe - odbila je. - Pokušaću da ubedim Itana da nam se pridruži i doći ću sa njim. Često njeni pokušaji nisu urodili plodom, jer je Itan vešto izbegavao takve prijeme u kući Stejtonovih. Nadala se da će ovog puta biti drugačije, mada ga je potpuno razumela. Govorio je da ne pripada njujorškom džet setu i kako mu ne odgovara način njihovog očiglednog nadmetanja ko je uspešniji, ko nosi skuplju garderobu. Nije želeo da se upušta u diskusije tipa ko poseduje više nekretnina ili ko ima više novca. Ipak, ponekad je Itan pristajao da je prati na tim zabavama. Na kraju bi se samo žalio kako je cele večeri morao da se brani od Elizabete i njenog ubeđivanja da im se pridruži u agenciji ”Flamers”. Nikada nije pristao da uradi neki ”poslić” i priključi se sviti Elizebetinih manekena i foto modela. Mada, Sem je morala da prizna, da bi Itan svakako imao uspeha i da je Elizabeta jednim delom u pravu što ga poziva. - Znači, dolaziš sa ”blizancem”? - Majkl je prihvatio predlog uz blago ironisanje na njeno druženje sa Itanom. Samanta je taman otvorila usta da se suprotstavi Majklu, kada se Elizabeta umešala. - Itan je sjajan momak, tako muževan i prepun nekog seksipila koji pokušava da prikrije - zamišljeno je analizirala. - Možda ću uspeti da ga ubedim da uradi jedan poslić za nas. Prijemi su idealna prilika za to, jer su ljudi opušteni i tako nesmotreni. - Bojim se, da što se tiče Itana, treba mnogo više od jednog vašeg prijema i šampanjca. - Šta na primer? - zainteresovano je upitala Elizabeta. - Zaista ne znam. Novac sigurno nije, njemu nije stalo do novca. - Sigurno mu je dovoljna astronomska kirija koju uzima za svoje apartmane. Uostalom, odakle njemu tako lepa kuća kod Central parka? - umešao se Majkl. - Sigurno je nije zaradio. - Koliko znam nasledio je od tetke, ali ako te to interesuje, moraćeš njega da pitaš. - Ti si do sada već trebala da imaš svoj stan, da ne kažem kuću. Tvoji honorari su... ~ 19 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Odavno smo to raspravili - odlučno se pobunila Samanta. - Majkl je u pravu - složila se Elizabeta sa sinom. - Ali, sa druge strane u Itanovoj kući je bezbedna i uvek ima nekog da brine o njoj. - Uskoro neće biti potrebe da Itan brine o njoj. Planiram da je ukradem, definitivno. Sem je besnela što govore o njoj kao da nije prisustna i još gore, kao da je predmet koji treba čuvati da se ne razbije. Njenu opasku sprečilo je zaustavljanje limuzine pred njenom kućom. Sačekala je da Majkl otvori vrata sa njene strane, mada je želela da izleti i zalupi vrata za sobom, i požuri kod Itana da mu se požali. Majkl je uzeo za ruku i privukao je uz sebe. Bili su skladan par, oboje vitki, gotovo iste visine i skladne građe. - Možda ste mogli da svratite na konjak i kafu - učtivo je ponudila. - Ne, hvala - javila se Elizabeta iz kola. - I ovako sam vam pokvarila veče. - Naravno da nisi, Elizabeta. Majkl je poveo do ulaza i u polumraku hola spustio svoje usne na njene. Ovlaš je poljubio i zagledao se u njene zelene oči. - Zaista je šteta što nas je mama prekinula u intimnoj večeri, ah... - zastao je značajno. - Čitav život je pred nama. - Da. - Čemu uzdah, draga? - nasmešio se podižući joj bradu kažiprstom. - Veridba nam je predugo”trajala, i ti gubiš strpljenje? - Mm - promrmljala je ”odgovor”, prilično nedefinisan. Pomoć joj je stizala i sa zvukom otvaranja vrata. Sada sigurno neće imati priliku da objašnjava Majklu svoje mumlanje, proletelo joj je kroz glavu. Slaba svetlost iz Itanovog stana osvetlila je hol. Prvo je izašla ”još jedna plavuša”, a zatim i Itan u razdrljenoj košulji i izbledelim, raskopčanim farmericama. Izgledao je kao mačak koji je upravo progutao kanarinca i Samanta je jedva uspela da suzdrži svoj kikot. Jedan od razloga što Majkl nije bio ljubomoran i što joj nije redovno pravio scene, jer živi u Itanovoj kući, bio je i broj devojaka koje su tuda prolazile. - Dobro veče - Majkl ih je ipak suzdržano pozdravio. Itanovo nemarno ”haj” iznova je govorilo o različitostima dvojice muškaraca koje je volela. Ponekad je žalila što njih dvojica nisu uspeli da ~ 20 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ uspostave neki prisniji odnos, ali se više i nije trudila da ih zbliži. Bila je zadovoljna što bar nisu izbijali sukobi među njima. Dok je Majkl slao otrovne strelice u pravcu Itana, Itan je bio nezainteresovan. Kurtoazno upoznavanje među njima joj je promaklo, ali više se i nije trudila da zapamti imena Itanovih ”devojaka”. Nije bilo razloga za tim, jer je retko koju videla više od dva puta. Dok su oni razmenjivali fraze, Sem je odsutno gledala kroz njih. Taksi koji je stigao za Itanovu gošću oglasio se po ko zna koji put. - Vreme je da i ja krenem - obavestio ih je Majkl. - Sada si bezbedna. - Drago mi je što misliš da je Sem ovde... bezbedna. Samanta je začuđeno pogledala u Itana. Šta mu je sad značio taj komentar? - Kako ovo da shvatim? - Majkl ga je radoznalo odmerio. Videlo se da ih upoređuje. Po njegovom mišljenju svakako je bio u prednosti sa svojim skupim odelom i stavom džentlmena. - Mala šala, a sada sam previše umoran da bih ti je objasnio, Majkl. Uostalom, mislim da me to ne zanima. Zanima! Htela je da krikne, ali je oćutala. Majkl više nije komentarisao. Gledao je čas u Itana, čas u njegovu pratilju. Džentlmen u njemu je presudio. Sem se pitala da li je Itan i igrao na tu kartu kada je provocirao Majkla. - Koristim priliku da te pozovem na prijem koji priređujemo u Samantinu čast. U subotu - zvanično je obavestio Majkl. - Hvala, ali ne hvala - Itan je pokušao da odbije poziv i Sem ga prekorno pogleda. - Možeš povesti i svoju devojku - predložio je Majkl. - Znaš koliko Samanta voli da si prisutan i da malo izađeš iz svoje jazbine. - Zaista si duhovit, Majkl - prigušeno se osmehnuo. - Prihvatam poziv, tačnije, razmisliću. - A vi, draga moja? - Hvala na pozivu - zatreptala je plavuša zahvalno, ali je bila prekinuta. - Triša ne voli gužvu, kao ni ja, ona najviše voli kada smo sami. - Da - složila se devojka nemoćno. Taksista je nervozno ponovio svoj poziv sirenom. - Otpratiću Trišu do taksija - ponudio je Majkl u maniru kavaljera, otvarajući vrata pred sobom. Sem i Itan su ih pogledom ispratili. ~ 21 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Dobro je da ne moram da izlazim po ovoj hladnoći - Itan je stegao krajeve košulje oko svog mišićavog stomaka. - Hoćemo li nas dvoje da popijemo kafu? - Ako ti skuvaš, kao iskupljenje za tvoje loše ponašanje. - Otpratiću te do fotelje - Itan je blago ispružio ruku pred njom. - Izvolite ovuda. - Lud si što se rugaš Majklu zbog njegovih finih manira. Mogao si za sve ove godine nešto da naučiš. - Sumnjam - dobacio je gubeći se u kuhinju. * * * - Tako sam umorna - uzdahnula je Samanta mrmljajući više za sebe. Promeškoljila se u fotelji da pronađe još udobniji položaj. Čula je kako Itan vadi cigaretu iz paklice i zatim je pali. Otvorila je oči. Itan je duboko uvlačio dim u sebe. Delovao je mirno, spokojno. Tako mu je zavidela. - Nisam znao da su večere sa Majklom tako iscrpljujuće - primetio je kroz blagu ironiju. - Molim?! - budno ga je pogledala ne razumevajući njegovo ponašanje i opasku. Itan je obično bio nezainteresovan za Majkla. Te večeri je po drugi put slao otrovne strelice u njegovom pravcu. - Mislim, deluje suviše... rekao bih... mlako. - Šta je sa tobom?! - naglo je poskočila u fotelji. - Znaš šta si ti? Ti si jedna obična budala! Znaš to?! - Samo sam rekao svoje mišljenje - slegao je ramenima nezainteresovano. - Samo si... Samo si... - narugala se. - Samo misliš o seksu. Ti si jedan večito nezadovoljen tip! I površan, dodala bih! - Oho! Kakva optužba! - nasmejao se. - To nije optužba. To su činjenice. Svakog dana iz tvog stana izađe neka druga devojka. Ponekad pomislim da živim u javnoj kući! - osuđivački ga je pogledala. - Nijednu devojku nisam videla više od dva puta, najviše tri puta. - Zvuči, kao da ti smeta moj način života?! - bio je zainteresovan, ali savršeno miran. - Pitam se samo, gde ih nalaziš? - U prodavnici, parkovima, dok šetam... ~ 22 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Dobro je, mogao si i da ih iznajmljuješ na sat - teatralno je odahnula. - Sve oble, plave... Mislim da ti dobar ukus nije jača strana. - Sad zvuči kao da si ljubomorna, pegice. Sada se ona nasmejala. Itanovo uvređeno lice teralo ju je u grohotan smeh. Bilo je jasno da na tu temu više neće razgovarati jer nije bilo nikakvog napretka. Uvek su se vrteli u krug. Ponovo je bila opuštena, kao i uvek u njegovom društvu. Ali, njeni problemi su i dalje postojali. - O, Itane, šta da radim?! - zavapila je iznenada vraćajući se u stvarnost. - U vezi sa svojim seksualnim životom?! - iznenadio se. - Ti si stvarno lud! Naravno da ne! Nego u vezi sa ponudom i novim mogućnostima. - Da li si razgovarala sa Majklom? - bio je ozbiljan. - Delimično. - Zašto?! - izvio je obrve. - Elizabeta nas je prekinula. - I?!! - Misle da je sasvim prirodno da ostanem ovde. - Znači, odlučili su umesto tebe! - zaključio je glasom u kome se nazirao bes. - Ne doslovce, ali podsetili su me na neke stvari i moglo se pročitati između redova šta misle. Itan je upalio još jednu cigaretu. Ponudio je. Samanta je zahvalno uzela česterfild i duboko udahnula dim u pluća. - Iluzija je da neko drugi može učiniti nešto umesto tebe. Niko ne može da napravi nijedan korak umesto tebe. Sve moraš sama - filozofski je zastajkivao na krajevima rečenica. - Ne možeš se osloniti ni na koga u traženju rešenja. - Ali... - zamucala je nesigurno. - U traženju istine - nastavljao je, dajući joj vremena da razmisli. - Ljubavi... Svega. - Ti si drugačiji. - Nisam. - Ti imaš prirodnu potrebu za slobodom, da živiš, voliš, ali ne i da voliš i zavisiš od nekog. - Grešiš, Sem. ~ 23 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Ne grešim! - pobunila se. - Ti nikada nisi u nedoumici. Ja jesam i ne stidim se da tražim savet. - Ja samo živim svoj život - ispravio je. - Trenutak po trenutak. Rešenja dolaze sama. I ti bi mogla da se opustiš bar jednom. Zašto da brineš za svoj posao? Dovoljno si postigla. Za sutra? Zašto ne jedeš ono što želiš i kako želiš? Ne upališ cigaretu kada ti se prohte? Proživi svoju sadašnjost. Svoj uspeh. - Tebi je sve tako jednostavno. - Zar nije? - O, ne znam! - zavapila je. - Tako sam umorna od svega. - Umesto da ti tvoj uspeh donese radost i potvrdi ti da se uzalud nisi mučila, doveo te je samo u dilemu. - Ne mogu više da te slušam - pobunila se. - Idem da spavam i prepustim se zaboravu. - Razmisli o našem razgovoru. - Misliš o onome što si mi rekao. - Pokušaj da prihvatiš taj način razmišljanja i sve će biti jednostavnije. - Razmisliću! - Obećavaš? - Da, a ti razmisli o tome da idemo na prijem kod Stejtonovih. - Znaš da... - Znam, ali razmisli. - Da li to nešto menja? - Da. - Ako ti to znači... - Znači mi. - Onda u redu. - Pristaješ?! - poskočila je. - Preživeću. - Naravno da hoćeš. Ti se uvek dočekaš na noge. - Kao mačor? - Da - nasmejala se. - Čudno, ali večeras kad sam te videla podsetio si me na mačora. - Je li? - Koji je progutao kanarinca. ~ 24 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Opet se vraćaš na temu mog seksualnog života! - zapretio je prstom. - Idi da spavaš, pegice. - Tako sam nervozna - Sem je popravila nepostojeće nabore na svojoj haljini savršenog kroja. Okretala se ispred velikog ogledala u Itanovom stanu, čekajući da se on spremi za prijem. Pogledala je u ogledalo. Stajao je iza njenih leđa i neumorno zakopčavao sitnu dugmad na svojoj beloj košulji sa širokim rukavima i čipkom. Ličio je na gusara. Crne, uzane pantalone savršeno su mu pristajale. Preko košulje je nemarno obukao prsluk od sjajne kože i pogledao u nju. - Zašto si nervozna? - Ne znam ni sama, zbog gužve - slegla je ramenima. - Sve je to gomila foliranata. Oni nemaju dušu. - To je gomila sponzora i ljudi koji kupuju modele koji ja prezentujem i nosim - ispravila ga je. - Tako fini ljudi - narugao se. - Duhovni. - Od takvih živim. - Blago tebi. - Da li ti je teško da uvek zadržiš toliku notu cinizma? - protestovala je Sem. - Ne! - odmahnuo je glavom. - Nemoguć si! - Možda - ponovo je slegao ramenima. - Ja se samo ne bojim nikog. Zadovoljan sam time što sam niko i ništa. - Ponekad ti zavidim na toj slobodi - priznala je, mršteći se. - Hajde, pegice, ispeglaj to lice - osmehnuo se široko. - Idemo na zabavu! ~ 25 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ III Čim su se primakli vili Stejtonovih, Sem se nesvesno ukočila. Pred kapijom je ”namontirala” jedan od svojih osmeha koji je koristila u poslu. Znala je kompletnu ceremoniju i spektakl koji je očekuje u Majklovoj kući, kao budućoj gospođi Stejton. - Tako si hladna - primetio je Itan i uhvatio je za ramena. Snažno je protresao. - Probudi se! - Pokvarićeš mi frizuru - opominjala ga je. - Pobogu, probudi se. Budi ono što jesi. - Ovako niko ne može da me dodirne, niko ne može da me ugrozi. - Mislio sam da ćemo biti u krugu tvojih prijatelja? - I bićemo - osmehnula se jednim krajem usana, kao za fotografisanje. - Zaista si se izveštila - jetko je zaključio Itan. - Da - priznala je. Elizabeta Stejton je kao dobra domaćica čekala na ulaznim vratima. Poslala joj je dva poljupca negde kraj njenih obraza, u vetar. Itana je odmerila i klimnula glavom u znak odobravanja. - Da li si siguran da ne želiš da se priključiš našoj modnoj agenciji? - Elizabeta nije gubila vreme, otpočela je paljbu sa vrata. - Mogao bi da budeš vrhunski maneken ili foto model - zaključila je okom stručnjaka. - Gospođo Stejton, star sam za to - pokušao je da se osmehne, prekorno gledajući u Samantu. Optuživao je za ono što mora da trpi zbog nje. - Tridesete su za muškarce prave godine, ali žene se ne bi mogle pohvaliti time. - Sreća da imaš dvadeset pet - primetio je Itan gledajući u Sem. - Mama, dogovorili smo se da na zabavi nema govora o poslovima - Majkl se pridružio dočeku. Ovlaš je poljubio Samantu u obraz vodeći računa da joj ne pokvari savršenu šminku. - Princezo... - A ja sam mislio da baš na ovakvim zabavama dolazi do najboljih ugovora. Izgleda da sam pogrešio. - Grešiš, Itane - složio se Majkl. - Ovde se ljudi goste i zabavljaju među prijateljima. ~ 26 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - U redu onda, idem u prve redove - Itan se gubio u gomili. Samanta je gledala kako se kreće. Lagano je krivio ramena i u trenutku je shvatila koliko je Elizabeta u pravu. Itan je posedovao prirodnu muževnost i ležernost u pokretu. Dok su drugima trebale godine da nauče pravilno da hodaju na modnim pistama, on je taj dar dobio rođenjem. Tara, njihova prijateljica mu je već prilazila i ljubila ga u obraz. Itan se nalazio u društvu koje je dobrim delom poznavao. Samanta se nesvesno osmehnula. Kao da je prošao samo tren, od kada je sa Tarom došla u Itanov apartman u potrazi za stanom, a ne godine. Ruku pod ruku sa Majklom umešala se u gomilu. Zabava je bila kao i mnogo pre, savršena. Specijalno pripremljena zakuska, koja se sastojala od krekerčića sa kavijarom i drugim ukusnim i pikantnim namazima, i šampanjac. Piće, muzika, hrana, kao i posetioci, sve je bilo na visokom nivou. * * * Samanti se činilo da će dobiti grč lica. Ali, njen uvežbani osmeh nije silazio sa njenih sočnih usana. Krasio joj je ovalno lice i činio se savršenim, prirodnim. Zajedno sa Majklom je obilazila male grupice koje su se stvorile i retko učestvovala u razgovoru. Ponovo su krenuli dalje i zastali kod Elizabete koja je vodila glavnu reč u nekoj diskusiji. Vrlo živoj. Bili su tu i Frenk Stoun, vrsni fotograf agencije ”Flamers”, nekoliko mladih manekenki koje su se zbijale oko Itana i trudile se da impresioniraju svoju gazdaricu. Za razliku od nje, Itan se dobro zabavljao. On se bavio osvajanjem žena tokom većeg dela svojih trideset i tri godine, i zahvaljujući tome žene oko njega nisu ostajale slepe na njegov dobar izgled i šarm. Njegova vilica ukazivala je na odlučan karakter, usta na senzualnu nežnost, a pogled mu je bio ispunjen zastrašujućom snagom i opasnošću po ženski rod. Krajičkom oka Sem je primetila kako joj se Itan primiče. Primakao je usne njenom uhu i ona se sva umirila da čuje šta ima da joj kaže. - Ludo se zabavljaš - bila je to više konstatacija nego pitanje. - Da! - klimnula je glavom i uzvratila mu pogled. Razumeli su se. Varnice koje su sevnule među njima ukazivale su na uzbudljiv odnos. Sem se trgla, pomalo zbog svoje misli i osećanja, a delom i zbog Elizabetinog pogleda. Majkl ništa nije primetio. I dalje je držao njena ramena blagim stiskom ruke. ~ 27 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Dobro je da si stigla, draga - cvrkutala je Elizabeta. - Upravo pokušavam da ubedim Itana da nam se pridruži u jednom projektu. - Projektu - ponovila je kao eho. - Zar si zaboravila za plakat kojim treba da reklamiramo našu agenciju? - Naravno da nisam! - slagala je. - Itan bi mogao da pozira. Mislim da je to odlična ideja i ti bi mogla da mi pomogneš oko ubeđivanja - nastavila je Elizabeta poslovno. - Itan dobro zna šta želi, a šta ne - nije želela da se udružuje sa Elizabetom i to joj je stavila na znanje. - Novac bi ti dobro došao - umešao se Majkl po običaju podržavajući ideje svoje majke. - Čudno je da uspevaš da se izdržavaš samo od izdavanja apartmana. - Trenutno izdajem samo jedan apartman, ali zbog toga nemam nameru da viđam svoje lice ili telo po autobusima, zgradama... - Jedan apartman - ponovio je Majkl. - To sigurno nije dovoljno za pristojan život. - Vidim da si jako zainteresovan za moj finansijski status - Itan nije skrivao netrpeljivost. Bilo je jasno da mu je ta tema odvratna i da je isprovociran. - Moraću da te obavestim da radim za ”Elektronik gejms” i da sam sasvim solidno obezbeđen. Pravim programe i igrice, uglavnom se bavim onim što volim. Zadovoljan? - Nisam znao - Majkl je zaista bio iznenađen. - Naravno, najlakše je bilo da misliš da sam neobrazovan. - Momci! - zamolila je Elizabeta glasom koji nije trpeo pogovor. Samanta je bila zbunjena. Ona takođe nije znala čime se Itan bavio, a nije je ni bilo briga. Uvek je mislila da samo ubija vreme sedeći za kompjuterom dok igra igrice. Sada je shvatila koliko je pogrešila, koliko je bila sebična. Uvek je zamarala Itana svojim poslom i raznoraznim glupostima, a nije se interesovala za njegov život i sitnice kojim ga je ispunjavao. - Što se tiče plakata - Elizabeta je ponovo vodila glavnu reč, vraćajući se na započetu temu. - Samanta, uradićeš ga sa Krisom. Samanta se namrštila. Kris, tamnoputi maneken nedefinisanog porekla, oduvek joj je bio antipatičan. Bio je previše nadmen, navalentan i uobražen. Ponašao se kao da je svaka devojka u njegovom posedu i da ista treba da bude srećna jer je u njegovoj blizini. Često je na snimanjima i revijama koristio prilike da štipka koleginice ili da u prolazu lupne po stražnjici. ~ 28 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ Sem se gnušala na tog neotesanca, sa kojim je imala par sukoba. Kris nije imao nikakvog poštovanja za ženski rod, ali je nju pošteđivao zbog veze sa Majklom. Bez obzira na to, nije želela da radi sa njim. Samanta nikako nije mogla da otkloni svoj namrgođeni izraz lica, dok je Frenk Stoun uveliko pričao o svojim idejama za plakat. Frenk je bio uspešan fotograf zbog svojih lucidnih, modernih ideja, pa je i ovoga puta imao savršenu scenu. Delićem svesti shvatila je da će na tom snimanju biti gotovo nagi. Naježila se od te pomisli. Verovatno će sve vreme biti u ”klinču” sa Krisom i neće uspeti profesionalno da odradi svoj deo posla. Jedna duboka bora joj se urezala između obrva. - Možda bi Nora mogla da pozira - pokušala je da se izvuče iz neprijatne situacije. - Ona je novo lice i trebalo bi ga reklamirati i iskoristiti. - Ni slučajno - suprotstavila se Elizabeta. Izgleda da niko nije primećivao njenu nelagodnost. - Ti si broj jedan i tako treba da ostane - ponosno je izjavio Majkl, potpuno slep na njenu ljutnju. - A neko umesto Krisa? - pokušala je ponovo da izviđa. - Ni slučajno! Kontrast vašeg tena i temperamenta će biti savršen pod budnim okom Frenka i njegovih fotoaparata! - Elizabeta se zanela u objašnjavanju. - Doduše, na trenutak sam pomislila kada sam ugledala Itana... - odmahnula je svojom negovanom šakom i spustila je na Itanovo rame. - Ali, Itan ne želi da nam se pridruži. Možda ima nade!?! Sem je potražila Itanove tamne oči. Ideja je bila suluda. Dobro je znala šta on misli o svemu tome. Bila bi to prevelika žrtva, bez obzira na njihovo prijateljstvo. Dok je Sem pokušavala da kontroliše svoje izraze lica i umiri svoje misli, Frenk je uveliko detaljisao o projektu. Gestikulirao je svojim preterano ženstvenim pokretima i govorio svojim feminiziranim glasom koji joj je najednom išao na nerve. Frenk Stoun je gurao u bezdan njenu samokontrolu. Gledala je ispred sebe, pokušavajući da fiksira postojeću tačku u daljini. - Elizabeta, zaista misliš da bih mogao da utrčim?! - Itan se iznenada oglasio skrećući pažnju svih prisutnih na sebe. - Naravno! - uzkiiknula je gotovo uvređeno. - Nikada nisam ponudila posao, a da nisam bila sigurna u dobar ishod. Zašto? - prisetila se iznenađeno. - Tek onako - Itan je slegao ramenima. ~ 29 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Da li ti to nudiš priliku da ovekovečim tu tvoju odlučnu bradu? - Frenk je bio zanesen. Dotakao je lakim pokretom Itanovu vilicu. - Snažne mišiće? - Frenk - Itanov savršeno miran glas prekinuo je fotografa u pola zanosa i rečenice. - Itane!?! - Elizabeta nije skrivala svoje iznenađenje. U njenim plavim, očima sevnula je nada. - Zašto da ne? - Itan je slegao nezainteresovano ramenima i pogledom potražio Samantine zelene oči. Optuživao je, a ona je bila jako svesna njegove žrtve. Elizabeta je prigušeno kriknula od zadovoljstva, Frenk je zatapšao vrhovima prstiju, ostali u grupi su se uzmuvali i zgledali, a Samanta je poslala jedan zahvalan pogled u Itanovom pravcu. Njen osmeh je postao prirodan. - Toliko o tome da se na zabavama ne priča o poslu - Majkl je očigledno bio jedini koji nije bio zadovoljan, ako se izuzme Itan. Ali, Samanta nije brinula o tome. Bila je srećna. - Počinjemo sutra! U podne! - Frenk je gotovo poskakivao. - A, ne! - odmahnuo je Itan glavom. - Ne toliko brzo. - Slažem se. Samanta mora da se odmori - Majkl se po prvi put složio sa Itanom. Ali iz različitih razloga. - Uostalom, plakat je planiran za Božić, a dotle ima još par nedelja. - Najvažnije je da je Itan pristao - činilo se da se Frenk više raduje od Samante. - Vreme je da nazdravimo u ime nove saradnje - predložila je Elizabeta, zadovoljna što je napravila još jedan uspeh. Kao po porudžbini, jedan od konobara se stvorio kraj njih noseći čaše sa šampanjcem na tacni. Elizabeta je uzela čašu i povukla sina u stranu. - Nešto nije u redu? - tiho ga je pitala, ali je Samanta čula svaku reč. Zapitala se da li je to bilo smišljeno. - Naravno da j sve u redu! - prigušeno se usprotivio Majkl. - Dobro je - osmehnula se. - Učinilo mi se da si ljubomoran. - Naravno da nisam. - Dobro znaš, da Samanta nekim slučajem nema oca, Itan bi bio taj koji bi je doveo do oltara i predao ti njenu ruku. - Gospode bože! Šta ću još čuti tokom ove večeri - oglasio se Itan uz Samantino uho. I on je čuo čitav razgovor. - Hvala ti - samo je uspela da promuca. ~ 30 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ IV - Hvala ti! - Samanta se sručila u fotelju u Itanovom stanu. - Zato što sam ti bio pratilac na prijemu u tvoju čast? Zato što sam junački izdržao? Ili zato što nisam razbio Frenkovu homoseksualnu njušku? Ih možda zato što ja uvek kuvam kafu? - Zbog svega toga - klimnula je sa razumevanjem. - A najviše što ćeš zameniti Krisa. - Znam koliko ti je antipatičan - njegov bes se smirivao. - Antipatičan!!! Gospode bože, prezirem ga!!! On je sve ono najgore, što može da poseduje jedan muškarac! - uzdahnula je i zahvalno pogledala u Itana. - Hvala ti! - Budeš li mi se i dalje zahvaljivala, promeniću odluku. Reći ću da sam se samo šalio i Majkl će moći mirno da spava. Ona se zakikotala. - Moraš da ga razumeš, on nikada nije imao prave prijatelje. Naročito ne suprotnog pola. - Čudi me. - Kada smo već kod Majkla, drago mi je što je uspeo da te isprovocira. - Molim? - Kako bih drugačije saznala čime se u stvari baviš? - optužila ga je. Ipak, bila je sve sna da je sama kriva što tako malo zna o Itanu. On je njoj uvek bio na usluzi. Bezbroj puta je slušao njena jadikovanja. Ali sada će se sve promeniti i zagledati dublje ispod površine. - Slušam!? * * * Samanta je sa treskom zalupila vrata od Majklovog automobila. Sigurnim korakom se uputila ka kući. Bila je besna i... povređena. - Ne moraš da me pratiš! - pobunila se kad je Majkl krenuo za njom. - Samanta, preteruješ - rekao je umirujućim glasom i to je još više razbesnelo. Čitavo veče je bilo potpuni promašaj. Možda je trebalo da ostane kod kuće? Ipak ne! Stvari je trebalo izvesti na čistac i to odmah. ~ 31 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Ja nisam na prodaju! - zastala je i presekla Majkla suženim, mačijim pogledom. - Ja ne kupujem. Mislio sam da će ti moja velikodušna ponuda olakšati odluku, da brže odbiješ ponudu u Parizu. - Nećeš me tako jeftino kupiti - prosiktala je besno. - Šta bi ti želela? - Jedan luksuzni auto i venčanica nisu suština. Trebalo je da ”ponudiš” - naglasila je značajno - mnogo više. - Želiš kuću!?! - po prvi put, Majkl je gubio kontrolu. Samanta ga je gledala bistrim očima, njene ”ružičaste naočare” su nestale. - Ti si promašen slučaj - zavrtela je glavom u neverici. Iznenada je donela odluku. Lagano je skidala svoj verenički prsten. Pratila je Majklovo lice. Čekala je reakciju. - Izvoli - gurnula mu je prsten u ruke. - Samanta, mislim da si premorena i prenapeta. Potpuno te razumem. Uzdahnula je razočarano. - Pustiću te da se dobro naspavaš i još jednom dobro razmisliš o svojim postupcima. - Kako si velikodušan - prevrnula je očima. Izgleda da je Majkl ne shvata ozbiljno, da je potcenjuje nudeći joj priliku da još jednom razmisli. Nema potrebe, pomislila je. Njegovo ponašanje je samo potvrdilo ispravnost njene odluke. Okrenula se na peti i uputila u kuću. Osluškivala je. Srećom, Majkl nije pošao za njom. Bar je uspeo da oceni da bi dalje navaljivanje bilo besmisleno, zlurado je zaključila. Uletela je u kuću kao furija i zalupila ulazna vrata za sobom. Njeno neobično ponašanje nije promaklo Itanu. Pre nego što je prošla kraj njegovih vrata, ona su se otvorila. Itan je stajao pred njom visoko izdignutih obrva. - Otkud ti tako rano? Tako ljuta - promrmljao je ispitujući svaki pedalj njenog lica i tela. - Mislio sam da si sa Majklom. - Da li si sam? - tresnula je nogom o pod. - Kad nisam bio? - pomerio se sa vrata propuštajući je da prođe. - Moje ”žene” dolaze posle ponoći - pogledao je na sat. - Još je rano. - Moje žene - ponovila je sa prizvukom gađenja. - Imaš opasan problem u svojoj glavi, pegice! - zaključio je. Da li si za konjak? Kafu? Čini mi se da ti je to potrebno. ~ 32 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Ne budi tako prokleto ljubazan! - delovala je prkosno, ali su joj se u uglovima očiju skupljale suze. Itan je zaštitnički zagrlio i poput deteta potapšao po leđima. Njegov dodir ulivao joj je spokoj i donosio ravnotežu u njene misli. Ostala je tako zaštićena par trenutaka, a suze koje su pretile da poteku, su presahle. - U redu je sada? - osmehnula se i odvojila od njega. - Mogla bih da skuvam kafu? - ponudila se. - Ali, moraš prvo da sačekaš da se presvučena u nešto ”normalno” i udobno. - Nema potrebe. - Itane, uvek ti kuvaš kafu - primetila je. - Dozvoli mi... - Izgleda da nisi više besna - prekinuo je. - Nisam. - Dobro je - odahnuo je vidno. - Onda ću da odbijem tvoj poziv i skuvaću nam kafu dok se ti presvučeš. - Stvarno si... - Beži dok se nisam predomislio. Istuširaj se, presvuci se i siđi. Bićeš sigurno opuštenija. - Ti divni, dragi... - obasipala ga je epitetimaa. - Briši!!! - naredio je. * * * Mlaka voda joj je pomogla da se pribere i opusti. Tako osvežena pojurila je niz stepenice. Miris sveže kuvane kafe joj je zagolicao nozdrve još sa vrata. Dve čaše dopola pune smeđe tečnosti čekale su na stolu, vatra u kaminu je tiho pucketala. Umirujuća atmosfera. Ali, to nije bilo dovoljno da se oseća potpuno opuštenom i bezbrižnom kao obično. - Zamisli, Majkl je ponudio da mi kupi novi auto! - počela je bez uvoda. - Kao venčani poklon? - Itan je malo izvio obrve. Jedino to je odavalo njegovu znatiželju, inače se po glasu ništa nije moglo zaključiti. Znala je da će kao i mnogo puta ranije biti nepristrasan. Nikada nije držao njenu stranu, niti je govorio protiv Majkla. Ponekad joj je bilo krivo zbog toga, ali je u suštini znala da je Itan pravedan i objektivan i da je njegovo ponašanje zbog toga takvo. - Kao dodatnu klauzulu da ostanem u ”Flamersima”! - odgovorila je značajnim glasom. - Pa, stvarno je glupo da ideš stalno taksijem. ~ 33 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Svašta - otezala je prevrćući očima. - Dobro, i šta si uradila? - Ja nisam na prodaju, do vraga! - Vrsta posla kojim se baviš ne govori baš u prilog tome. - Ja govorim o mojoj i Majklovoj vezi! - Šta si očekivala? Tačan datum venčanja? - Taj datum ne zavisi od Majkla - priznala je. - Interesantno - zaključio je. - Zašto se toliko dvoumiš? - Volim Majkla, ali... - naglo je zaćutala. - Da li stvarno voliš onoga za koga si vezana? - pitao je više za sebe. - Majkl je sve ono o čemu sam maštala kao devojčurak. Prijatan, šarmantan, pun razumevanja - zastala je prisećajući se Majklovih osobina koje je volela. - Nežan! - U svojoj podsvesti imaš sliku određenog tipa osobe koja te privlači i kada sretneš takvu, sličnu osobu, kao da poludiš. Zaljubiš se. Da li vidiš ispod površine? - Ne zbunjuj me - zamolila je i srknula gutljaj nekog jakog pića iz postavljene čaše. - Uostalom, odvlačiš me od teme. - Ne, naprotiv. - Ljubav nema veze sa zaljubljenošću. - Bravo! - složio se. - Zaljubljenost je goruća želja. Samanta je postala radoznala. Posmatrala je drage, poznate crte lica pred sobom. Šta on zna o zaljubljenosti i ljubavi? Da li joj se samo pričinilo, ili je Itan zaista uzdahnuo? Nikada ranije nije primećivala znakove Itanove patnje ili želje za nekom devojkom. To je bila novina i gotovo je uživala u njegovoj nelagodnosti koju je na trenutak osetila. Sada je mogao da je razume. Bio je zaveden, osvojen i možda, zaljubljen. Njeno razmišljanje i tišinu koja je zavladala među njima, poremetilo je tiho otvaranje vrata. Bez kucanja, bez najave. Samanta se, ne znajući zašto, osetila kao krivac. Piljila je zbunjeno u devojku koja se nalazila na vratima Itanovog stana. Nepoznatu devojku, koja je imala slobodu da ulazi bez najave. - Zdravo - pozdravila ih je plavokosa devojka ljupkim osmehom. Za razliku od ostalih, ova nije imala nesiguran, bojažljiv stav. Videlo se da dobro zna svoje mesto i da nije nesigurna u njega. - Hani!?! - Itan se nelagodno promeškoljio na stolici i svojim uzvikom ugušio Samantino zdravo. ~ 34 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ Sem je shvatila da je njen prijatelj potpuno zaboravio na taj sastanak sa devojkom kojoj je tepao. ”Hani”, dušo, šećeru, ona je sigurno zauzimala značajno mesto u Itanovom srcu. O tome je govorio kada je pričao o gorućoj želji, o određenom tipu ličnosti koje nas privlače. Sem je tačno mogla da zamisli telo devojke, koje je još uvek bilo sakriveno iza finog, grombi kaputa. Bilo je to oblo, pomamno telo, sa svim ženskim atributima. Za vreme njenog razmišljanja, Hani je prešla u sobu gracioznim koracima i ovlaš poljubila ugao Itanovih usana. Okrenula se oko sebe, gledajući gde da se smesti. Potpuno je vladala situacijom dok su Sem i Itan ćutke pratili njene pokrete kao opijeni. - Vreme je da krenem - pribrala se Sem. - Zašto žuriš? Možeš bar da dovršiš svoje piće - ponudila je Hani pomalo promuklim, erotizovanim glasom. Itan je nije zaustavljao i znala je da treba da krene. Uzela je svoju čašu sa stola i sasula celu sadržinu u usta. Mršteći se progutala je piće i poskočila. - I to je gotovo - jedva je progovorila od ukusa koji je još osećala u ustima. Sve je peklo. - Zaista žurim, sutra imam snimanje i moram da budem odmorna. I Itan takođe - dodala je na kraju, ne znajući zašto. - Snimanje!? - Hani je gledala zainteresovano u njih dvoje. - Itan će ti objasniti, ja zaista žurim - nije brinula što će njeno ponašanje možda izgledati grubo. Možda je bolja reč bila ”glupo”? - Sem i ja treba da snimimo nekoliko scena za plakat agencije u kojoj Sem radi - Itan je pažljivo birao reči objašnjavajući Hani ceo postupak. Sem je već bila na vratima. - Do vraga, Sem! - žurno joj se obratio Itan. - Gde žuriš, nisam vas ni upoznao... * * * U okrilju svog apartmana Samanta se osećala gore nego kada je došla kod Itana u stan. Njegove reči su joj se vraćale kao eho. Da li je zaista bila toliko slepa, kada je njena veza sa Majklom bila u pitanju? Da li su njena osećanja bila dovoljna za brak? Šta je Itan mislio kada je govorio o gorućoj želji? Strast koju je otkrila u njegovim i Haninim očima? Ona zaista nikada nije osećala takvu strast prema Majklu. ~ 35 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ Njihova veza bila je... drugačija, mirnija. U njenoj glavi redala su se pitanja na koja i nije tražila odgovore. Bila je umorna, usamljena, poražena. ~ 36 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ V Nešto pre podneva, zazvonio je telefon na Samantinom stočiću. Lenjo se protegla i pustila da se zvonjava ponovi još par puta. Kada je konačno približila slušalicu svom uhu, morala je brzo i da je odmakne. - Da li je sve spremno? - preterano žučan glas Frenka Stouna odmah je naterao Samantu da se uspravi u krevetu. - Da - slagala je znajući koliko Frenk voli tačnost. Uvek se trudio da radi tačno u podne, ako prilike i potreba nisu drugačije nalagale. - Nisi sanjiva? Umorna? Nemaš podočnjake? - Frenk je bombardovao sa pitanjima koja su se ticala njegovog rada. - Ne - nadala se da ne laže, jer joj ogledalo nije bilo pri ruci. - Itan? Nije se predomislio? I on je spreman? - Nadam se. - Da je spreman ili da se nije predomislio? - u Frenkovom glasu već se osećala panika. - I jedno i drugo. Nismo se videli od sinoć. Pomislila je na Hani i Itana. Nadala se da protekla, verovatno burna noć, nije ostavila tragove na njegovom licu, jer to nije bio običaj. Možda je ovog puta drugačije, pomislila je i žustro odmahnula glavom. Nije bilo vremena za razmišljanje. O tome nije smela da misli. Verovatno nije bilo ni razloga za brigu. Itan je uvek izgledao sveže, muževno, bezbrižno... - I ja se nadam da je sve u redu - prenuo je iz razmišljanja Frenkov glas. * * * - Nadam se da umeš da ceniš moju žrtvu? - promrmljao je Itan nezadovoljno, dok su se vozili taksijem kroz njujorške ulice. - Itane Marlou, odluka je bila samo tvoja - prkosno je uzvratila na njegovo mrmljanje. - Naravno, kad si me onako očajnički molila. - Nisam te molila - suprotstavila se. - Reč nisam rekla. - Rečima nisi, ali... tvoj pogled... - zavrteo je glavom. ~ 37 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ - Dobro - popustila je. - Nije baš bilo očajnički. - Ma, ne! - odmahnuo je rukom, rugajući se. - Nećeš me valjda čitavog života proganjati i prebacivati zbog toga? - bila je vidno nervozna. - Naravno da neću, pegice - blago joj se obratio. Njegovo raspoloženje je bilo popravljeno. - Čemu služe prijatelji, ako ne u ovakvim situacijama kada si nervozna. - Nisam nervozna. - Onda nisi dobro spavala. - Spavala sam - dala je neodređen odgovor. - Dobro je, već sam se uplašio da smo bili previše... bučni za tvoj ukus. - Ti si jedan neotesanko! I ti, i ta tvoja Hani - otezala je. Itan je prasnuo u grohotan smeh. Očigledno, on se dobro zabavljao. Na njen račun! - Misli šta hoćeš, pegice, ali to joj je pravo ime. - Mogu misliti. - Ne ličim ti valjda na nekog ko bi tako tepao - rekao je uvređeno. - Nisam ja tamo neki latinski ljubavnik. - U pravu si, ne ličiš - pomirljivo je priznala, mada nikada ranije nije razmišljala o tom pravcu. Ali, ako se ona pita, on bi više ličio na nekog divljeg i strasnog domoroca, koji je vremenom izoštrio svoja čula i instinkte. Čudeći se svojim mislima ćutala je do kraja puta. Iznenada joj se Itan učinio miljama dalek i stran. * * * Frenk Stoun ih je dočekao sumnjičavim, ispitivačkim pogledom. Uzimao je jedno, pa drugo za ramena i poslovno ih odmeravao, kriveći blago glavu u stranu. Na kraju je zadovoljno klimnuo glavom i ispružio ruku u pravcu paravana. - Možete da se presvučete. - Da se presvučemo? - Itan je izvijenih obrva pratio pogledom svaki kutak moderno, savremeno opremljenog studija. - Naravno, dragi - Frenk se prigušeno osehnuo i uhvatio svojim ženstvenim pokretom Itanovu mišicu. Itan je frknuo i jednim pokretom strgao blagi Frenkov stisak. Samanta se zakikotala. Biće to zabavno popodne, zaključila je i krenula ka paravanu. Znala je da se iza te šarene tkanine krije savršeno opremljena ~ 38 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ svlačionica sa svim što je bilo potrebno, ali bilo je tu i bespotrebnih stvarčica. - Želim da se uživite u moj scenario, da dušom osetite moju scenografiju - nadahnuto je objašnjavao Frenk uz živu gestikulaciju. - Scenario? Scenografija? - ponovio je Itan kao u magnovenju. - Nije ovo prokleti film, Frenk! To je samo fotografija! - Samanta - Frenk se nije obazirao na Itanov ton. - Idi kod Ide da te našminka, druga vrata levo, ako si zaboravila, dok ja objasnim Itanu način mog rada. - Bojim se da ćemo izgubiti celo popodne - dobacila je odlazeći. Bila je zadovoljna i likovala je zbog Itanove nelagodnosti. Otpraćena njihovim pogledima, nestala je iza paravana, u iznenađujući veliki prostor koji je skrivala ta tkanina. Onda se iznenada setila scenografije koju je Frenk pripremio ispred gomile fotoaparata na stalcima. Veliki dušek, pozamašne debljine, bio je prekriven satenskim čaršavom u boji. Oko tog ”ležaja” bila su postavljena četiri drvena, rezbarena stuba preko kojih se njihala prozračna, tanana svila. Ili je to bio til? Sve je to Samantu podsetilo na pustinjsku oazu i šator nekog zavodljivog maharadže. Frenk je ovoga puta zaista preterao, primetila je i zagledala se u garderobu koja je bila spremljena za nju i čekala je na uobičajenom mestu. * * * Pod Idinim veštim prstima Samanta je postala princeza. Njena crvena, bujna i kovrdžava kosa izgledala je još raskošnije i sjajnije, a krunu svega činila je zlatna dijadema koja se u obliku suze spuštala na njeno čelo. Pogledala se u ogledalu. Preko grudi je imala sjajnu, prozračnu tkaninu, nalik na ešarpu koja se vezivala iza vrata. Stomak i fini mišići oko pupka, bili su otkriveni. U širokim šalvarama i bosonoga uputila se u deo studija gde je čekao Frenk. Požurila je jer je znala da taj profesionalac ne voli da čeka i da jako drži do tačnosti. Na ulasku u studio, ponovo je zastala i shvatila da je Frenkova inspiracija dosegla do maksimuma. Ali, osmeh joj je zamro na usnama koje su pod debelim slojem karmina izgubile boju. Itan Marlou. Zanosni junak, odeven u najfiniju crnu svilu čiji su se rukavi završavah sa jako uzanim manžetnama. Raskopčani dugmići spreda, govorili su o Frenkovoj zamisli ~ 39 ~ Knjigoteka Sanjalica&Glorij@ da ga preobrazuje u zavodljivog junaka. Crne, uzane pantalone bile su uvučene u sjajne čizme. Stajao je kraj ”kreveta” i napeto čekao da se pojavi. Svoje stanje otkrivao je samo povremenim prolascima ruku kroz podužu, tamnu kosu. Inače, delovao je smireno. Raskoračenih nogu i blago suženog pogleda očekivao je njeno pojavljivanje. Falila mu je još samo maska čuvenog Zoroa, da bi utisak bio kompletan. Samanta načini par sigurnih, gipkih i gracioznih pokreta. Itan je njen prijatelj isvakako će ovo snimanje završiti brzo i sa uspehom. Zaista je sreća što nije pozirala sa Krisom pod ovakvim ambijentom. - Moji objektivi će poludeti za vama - prvi se oglasio Frenk i pružio ruku ka Samanti, dozivajući je. - Vi ste savršen par. Samanta je prema Frenkovim uputstvima stala kraj Itana i sačekala da ih Frenk još jednom dobro osmotri iz svih uglova. - Osećam se kao kreten - promrmljao je Itan više za sebe. Nije smela ništa da mu kaže. Njegova preterana opuštenost i ležernost, u Frenkovom studiju, otišli su do vraga. Nije bilo ni traga Itanu kojeg je poznavala. Mrmljao je na svaki Frenkov zahtev ili prigušeno frktao. Kada su dobili naredbu da se udobno smeste na dušeku, Itan je izgubio nerve i opsovao. - Pokušaj da se opustiš i slušaš Frenka. On je pravi profesionalac i sigurno fotografije neće biti kompromitujuće. - Misliš, neću biti toliki kreten koliki zamišljam da jesam? - Samo se opusti - preporučila je lažno smirenog glasa. 1 njoj je cela ta scena išla na nerve. - Prislonite obraze jedan uz drugi i gledajte zaljubljeno negde iznad moje glave - Frenk je davao još jedno u nizu bezuspešnih uputstava. Njegovo nervozno češkanje brade govorilo je u prilog tome da od snimaka neće biti ništa. Samanta se promeškoljila na satenskom čaršavu. Čula je još par uputstava, koje je pokušala da ispuni, ali uzalud. Ona i Itan nikako nisu mogli da se uklope i opuste. Pokreti i dodiri su im bili izveštačeni i kruti. - Itane, poljubi je! - naredio je Frenk. - Šta?!? - Itan je prigušeno pitao uz Samantino uho. - To je uobičajeno - objasnila je nonšalantno i cmoknula ga u obraz. - Hoćeš da kažeš da se uvek ovako ljubakaš?! - Obično ne radim plakate, niti se često fotografišem. ~ 40 ~ Knjigoteka