ове врсте - магијник и отровник - подлежу цркве - ним законима. Иначе, именица отровник (отрав - ник), којом се у Синтагми преводи реч фард.акб$, означава у најширем смислу вештака за отрове, зналца лековитих и отровних трава. Сама словенска терминологија доста је неодређена, недоследна у превођењу, тако да између бројних термина за вра - чаре разних врста није могуће повући оштру грани - цу. На пример: реч фард.акб$ преводи се у Синтаг - ми са отровник, али и са обавник и чаровник, док обавник покрива поред фард .ако'$ и речи убг]$, елшнбф. По свој прилици, преплитање терминоло - гије пре одражава стварност него што одаје руку невештог преводиоца. Јавно, под окриљем цркве и државе, знање о отровима било је доступно лекарима и апотекари - ма. Средњовековна медицинска литература садр - жи и један комплетан токсиколошки спис. У Хи - ландарском медицинском кодексу бр. 517 налази се расправа о отровима и противотровима, преведе - на са латинског, вероватно од неког аутора салерн - ске медицинске школе. То је научни спис, намењен искључиво лекару, који говори о различитим биљ - ним отровима (млечика, једић, опијум), животињ - ским (ујед паука и шкорпије), минералним (живина, оловна и арсеникова једињења) или чак отрованој храни (устајало кисело млеко). Велика пажња по - свећена је симптомима тровања (чијем опису ни савремена дијагностика нема много шта да дода), лечењу отрованог и противотровима. Званична зна - ња о отровима долазила су и са Истока. Довољно је поменути да фармаколошки одељак Шестоднева Георгија Писиде садржи поуке о деловању отрова и противотрова. О упућености апотекара у тајне отро - ва говори већ поменута мисија коју је Дубровачка општина поверила „спичару" Јоханесу Салимбе - не. ИЗВОРИ: Ст. Новаковић, Матије Впастара Син - тагмат, Београд 1907, Ш - ^Х, 42, 45, 125, 209, 345, 347, 376- 382, 453, 512; Н. Радојчић, Законик, 64, 120; Р. Катић, Српски превод Бгдег Је згтрНсг теаЧсгпа аЧсШз сггса гпзШпз МаПћаеиза РШеапиза из Хиландарског медицинског кодекса бр. 517, Збор - ник МС КЈ 25, 2 (1977) 267-270; Хиландарски меди - цински кодекс N. 517. Превод, Приредио Р. Катић, издање и превод Љ. Котарчић - М. Миливојевић, Београд 1989, ХЕ - ХП, 190 -195, 391-396. ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба II, 107-108; КјесШк ЈА2.ЈЈ, З У јаЈ, јеЈ; П Еелут, Оге С1{1е т Јег Же1!§езсШсШе, ВегНп 1920; Т. Ђорђе - вић, Отрови, Мисао, 1930 (= Наш народни живот IV, Београд 1931, 103 - 113); Т. Тарановски, Истори - ја српског права II, 34, 69- 70, 110; К. Јегеппс - Ј. ТасНс, РгИогг га гзШпји гЈгаузШепе ки1Шге з1аго§ Иидго^Шка II, Вео§гас1 1939, 151, 168; С. Троицки, Како треба издати Светосавску крмчију (Номо - канон са тумачењима) , Споменик 102 (1952) 11; V. Вага1а, Бјекоуг1 о1гоуг уагт га кикити г теЛ - стзки ротјезг, РагтасеШБкл §1азшк 11, 7 -8 (1955) 383- 396; Г. Шкриванић, Оружје у средњовековној Србији, Босни и Цубровнику, Пос. изд. САН 293 (1957) 106- 108; Р. 8кок, ЕШпоШ&јзИ гјестк, з.у. јаа 7, 1гоуаИ; Р. Катић, Порекло српске средњовеков - не медицине, Пос. изд. САНУ 532 (1981) 26 -58, 168- 171; В. Кгек1с, Ва И зи Оидго^сат рокизаН Ја отији КаЈозауа Рау1оу!са 1430. %оаЧпе?, ОосШпјак П1 ВШ 37 (1986) 137 - 142; 2. бипсМса, О ГОУГ и Ии - дгоуаској геридИсг, АпаН 2ауос1а т роугјезпе гпа - побИ НА2ГЈ и Бићгоутки 36 (1998) 45 -120. Ђ. Бубало ОТРОК - у старословенском језику дете, де - чак, везује се изведеним значењима за правно - соци - олошку и породичну терминологију средњовеков - них споменика писаних српским језиком. Еволуција термина показала је учесталост и разноликост упо - требе и наметнула потребу појмовног одређења у је - зичкој и друштвено - историјској равни. 1. У свом основном значењу - дете, дечак - реч отрок се користила кроз цео средњи век. Употреба је ограничена искључиво на књижевну варијанту јези - ка, а посебно треба истаћи преводе византијских правних споменика где се готово без одступања гр - чка реч лш$ преводи са отрок, а ко'рг) отроковица, отрочица. У Софијском рукопису Списа о седам узраста човекових, треће доба, од 15. до 22. годи - не, назива се отрок. 2. Једна од категорија феудалних подложника, нејасног порекла, по свом правном и социјалном положају при дну друштвене лествице. Сигурно је да етимологија речи упућује на већи степен подре - ђености. Одредбама Душановог законика отроци се утврђују у наследној везаности за личност го - сподара, ограниченој давањем у мираз, остављајући њему и најужој породици искључиво право осло - бађања. По својој суштини, ови прописи односе се на отроке у својини световне властеле. На сужена лична права указује 72. члан Законика којим се једи - но отроку властеоском ускраћује право прибегава - ња владаревој правди. Ипак, судска власт феудал - ног господара није била потпуна. Из ње су изузети преступи резервисани, као у случају свих поданика и странаца, за владаочев суд. На манастирским и световним властелинстви - ма (Душанова повеља пиргу Хрусији сведочи о отроцима који су пољубипи цркву - добровољно при - шли под њену власт), отроци живе измешани са осталим насељеницима са којима су изједначени у погледу врсте и количине намета. У повељама се често набрајају са меропсима (парицима у старим византијским областима) као основна маса земљо - радника, штавише Душанова повеља цркви Св. Ни - коле у Врању равномерно распоређује работе на отроке и меропхе. Милутинова повеља ћелији Св. Петке у Тморанима (1300) сведочи да су отроци за - снивали легалне породице и ступали у разгранате родбинске везе. Изгледа да су по бројности, на вла - стелинствима где их је било, долазили одмах иза меропаха и влаха. Право баштинског располагања од стране госпо - дара чинило је да је отрок земљу само уживао у по - ложају принудне покретљивости. Но, иако су отро - ци представљали друштвену групу јако скучених права (посебно они у поседу световне властеле), у њиховом се положају не оцртавају карактеристичне робовске црте у сразмери у којој се, без двоумљења, могу сматрати робовима. Довољно је речит одраз у језику јер се у преводима византијских дела речју отрок никад не преводе грчки изрази за роба (в.). Боравак на земљи, нарочито манастирској, и тенденција ка стапању различитих земљораднич - ких категорија у хомогену масу од друге половине XIV века условили су социјално и правно изједна - чавање. Тако се 67. чланом Душановог законика отроци и меропси изједначавају у погледу држања земље условљеног плаћањем данака и вршењем работа, док се у рукописима млађе редакције За - коника термин отрок и меропах замењују, уз изве - сна одступања, једном речју - посадник. Као по - следица хомогенизације, изгледа да су се отроци утопили у јединствену категорију зависних сељака, носећи још неко време обележја некадашњег специ - фичног правног статуса. 3. У документима се термин отрок често употре - бљава у уопштеном значењу слуге, са дугачком ска - лом нијанси. Почев од Хиландарског и Студенич - ког типика, у којима је реч отрок преведеница грчке речи о гшоируда (слуга, служитељ, помоћник), у многобројним примерима истиче се смисао личне службе и присности, без обзира на друштвено по - рекло. Овом именицом обележавају се слуге монаха, момци, помоћници и поверљиви службеници вла - дара, чиновника црквених и световних достојанстве - ника, који обављају одговорне задатке (дипломат - ске, судске, управне). Суштина међусобних односа, наглашена коришћењем термина, заснива се не толи - ко на вршењу специфичне функције колико на идеј - ној потпори о господару и слугама, оцу и детету, блискости и поверењу. Ђура Качић шаље 1276. отро - ка кнеза Озора у посланичку мисију у Дубровник; у Закону о рудницима деспота Стефана спомиње се урбурарев (в.) отрок - његов службеник, а у једном документу из 1454. властелин Оливер Големовић послао је место себе отрока Радосава Ђурашино - вића да изврши заклетву стариника (в.) који су теса - ли међе. У латинским документима често се јавља - ју момци и слуге властеле, са приватним и јавним задужењима сличним отрочким, под називима: Га - ти1ш, Гапхш, ргесо, риег, прапш, ПУН . На сличан начин употребљавају се изрази чељадинић (в.) де - тић, кућанин, слуга. Осим за обележавање појединаца, термин отрок може се употребити у истом значењу али као општа именица којом се покривају сви поданици (слуге, зависни људи ,деца") феудалног господара. Тиме се наглашава представа о владару, односно властели - ну и његовим подложницима дужним да му служе. Фалсификована повеља штипском подграђу која се приписује Душану назива становнике подграђа отро - цима (тј. поданицима, зависним људима). Истоветно значење уткано је у израз отрочко име. 4. Поједини примери употребе упућују на то да је термин имао једно специфично техничко зна - чење јавног органа владара, клира или локалне власти са судским, најчешће извршним овлашће - њима. У Скопској повељи се, на пример, јавља отрок као егзекутивни орган црквене и државне администрације; у два документа из 1413. владарев отрок обезбеђује наплату новчаних потраживања. Именица прелази у стране језике: у италијански - ћохгоћ ае1а с - оппа, Петар Бољадиновић, кефалија руднички, врши исту функцију као владарев отрок у актима из 1413; у грчки - деспот Јован Угљеша шаље 1369. свог дворанина и властелина кир Ники - ту Педијасима сб? отроког) да изврши предају спорне земље у једној парници око међа. Због ра - зноврсности функција и положаја које покрива тер - мин отрок у општем значењу спуге (под 3), отроци овде могу представљати слуге и поверљиве људе који, једноставно, у појединим случајевима врше улогу извршних органа. Стога је тешко извршити разграничавање значења под 3 и под 4. Пошто су слугама (отроцима) владара и властеле често пове - равана задужења судских извршитеља, вероватно се из тог разлога сам назив могао проширити на одређену функцију. ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, Конавпи под разним го - сподарима од XII до XV века, Споменик СКА 66 (1926) 82-84; 8Њч>п1к МагогуМоШ 81отатИск III, \ Уаг52а \ уа 1968, 5 .у. (употреба у другим словенским језицима и одговарајућа литература); М. Благојевић, Земљорадња, 96, 97, 196, 372, 392; Прегледе основ - не литературе пружају: Р. Михаљчић, Отроци, ИГ 1 (1986) 51-57 (= Прошлост и народно сећање, 233-240); I,. Маг§епс, ВИјезке о тегорзтга, зокаШсг - та I о1гос1та, 2ћогшк гас1оуа Ргаупо§ гакићеТа и Тчкжш 5асш 35, 1-3 (1991) 91- 116; Ђ. Бубало, Шта значи отрок у српским повељама, Зборник МСИ 56 (1997) 19 -28. Ђ. Бубало ОЧЕВИНА в. Баштина.