Била је дубока ноћ. Звезде су се слабо просијавале кроз измаглицу покрај реке. Ватра је тињала на огњишту у колиби. Река се није видела, али свежина воде и мирис блата говорили су да је она бли зу. С времена на време жубор у плићаку прекидао је ноћну тишину. Огар се полако покренуо на свом лежају крај ватре. Мали сиви пас отвори очи и погледа га. Старац додирну руком дечака који је спавао крај њега. Дечак се поспано подиже. Он му показа руком прем а излазу и стаде да прикупља своју опрему. Остали пси се узнемирише. Почеше да се протежу, зев ају и врте се по колиби. Старац и дечак су се, као две сенке, искрали из колибе. Огар је био обучен у крзно, наоружан копљ ем и каменом секиром. Био је то висок и још снажан мушкарац. Дубоко усађене очи, истакнуте јаго дице и снажне вилице, губиле су се у густој, проседој коси и бради. Око врата, на кожној узици, нос ио је амулет од јеленског рога. Крзнено одело грубо прошивено изгледало је незграпно, али је бил о топло. Дечак, који је ишао иза њега, био је слично обучен. Црну косу је везао на потиљку кожном узицом. у руци је носио торбу у којој је била кошара од прућа облепљена блатом. У њој је светлуца ла жеравица. Гораче, где је Ака? - упита старац када су изашли из села. Једна сенка се покренула. Придошлица ј е био дечак, нешто крупнији од Горака. руци је носио копље, а за појасом камену секиру. Ћутећи и м се придружио. Гораку y синуше очи када је видео пријатеља. Поздрави га додиром руке. Ака му с е осмехну. Старац их поведе стазом која је водила уз брдо, кроз шуму, поред потока. Ускоро се стаза изгубила и ловци су ишли скачући с камена на камен. У шуми, под крошњама огромног дрвећа, било је мрач но. После неког времена речица је постала ужа, пут стрмији, пењање им је бивало све напорније. Л овци су се кретали без шума. [...]. На ивици шуме старац диже руку. Група се заустави. Пси приђош е ловцима и почеше пажљиво да их прате очима. Старац опрезно погледа на пропланак. На ову ливаду долазе јелени. Ми ћемо их чекати овде рече старац. Гораку је ово био први велики лов. Ака је био мало ст арији, али је већ више пута пратио Огара у лову. Старац и Ака су се споразумевали без речи. Гора к се осећао збуњеним. Тешко се сналазио у шуми. Поцрвенео би на сваки прекоран поглед ловаца. Свитало је. Врхови планина су блеснули на првом сунцу. Поветарац је меко покренуо гране бреза. Згурен поред пања старац је пажљиво осматрао пропланак, На супротној страни опрезно се појави о јелен. Њушкао је ваздух, стригао ушима и освртао се. Коначно умирен, изађе на пропланак и поч е да пасе. Ускоро му се придружище и кошуте са ланадима. Ветар није био повољан за ловце. Носио је њихов мирис према стаду. Старац описа руком полукру г: - Треба им прићи са друге стране. Све што се затим десило изгледало је Гораку као ружан сан. Старац и Ака су погурени кренули на ј едну страну, а он на супротну и сударили су се. Корпа са жеравицом је пала Гораку на босе ноге, п а је од бола крикнуо. Истог тренутка је био свестан грешке, али прекасно. Када су погледали на про планак, стада више није било. Гораку су сузе наврле на очи док је рукама скупљао жар. Ака упитно погледа Orapa. - Побегли су. Доћи ће сутра рече он. Идемо да потражимо место за логор. Спустили су се низ падину до потока, до једне надсвођене стене. Уредили су логор и запалили ват ру. Горак је скупљао дрва, а Огар и Ака су тражили храну крај реке пужеве, шарене даждевњаке, м але ракове... [...] Нико Гораку није говорио о пропалом лову. Ћутање му је тешко падало. Стидео се и био несрећан. Горак је веровао да је паметан, спретан и способан. Лов је очекивао с нестрпљењ ем. Надао се да ће показати све своје знање. Испало је да је ишао на крају групе, без оружја, носећ и кошару са жеравицом. Па ни то није урадио добро. Био му је то најтежи дан у животу. Ловци су ск упљали храну цело преподне. Нешто су одмах појели, а остатак однели у логор и оставили за вечеру. Старац се вратио из шуме са витком јасеновом младицом. - К опље. За тебе обрати се он Гораку. Горак се обрадова. „Не љути се", помисли. Копље га је чинило равноправним у друштву ловаца. [...] Остатак дана је прошао у скупљању хране и лову на ситну дивљач. Горак је гледао како Ака хода кроз шуму, како се прикрада и спретно гађа каменом. Када би Горак покушао то исто, није успевао. Схватио је да још много мора да учи. Ака м у се пријатељски насмеши: - Ако учиш, и ти ћеш бити ловац. Горак није био у то уверен. Самопоуздање му је било пољуљано. Осећао се збуњеним. Док су они били одсутни, Огар је пепео и жар са ватре ра ширио испод стене. Када је жар прегорео, остао је пепео као топла постеља. На врућем камену им је испекао вечеру - жабе и пужеве. Вечерали су ћутке и припремили се за починак. [...] Пробудио га је додир руке. Време је да кренемо рече Огар. Ака је отишао да потражи јелене. Горак баци дрва на ватру, узе копље и придружи се старцу. Било му је хладно, био је гладан, а јучерашњ и неуспех га је пекао. „Шта ће бити данас?", питао се са зебњом. Ипак, пажљиво је пратио старца, т рудио се да га свему опонаша. Нашли су Акине трагове и кренули за њим. Трагови су водили ивиц ом шуме, узбрдо, према травнатој висоравни. Ака се изненада појави пред њима. Даде им знак и б ез речи показа на ливаду. На другој страни јелени су мирно пасли. Огар одреди правац ветра и задену камену секиру за појас , узе копље и поче да се прикрада. Горак и Ака су остали на ивици шуме држећи псе на узици. [...] Пси су били немирни. Ака и Горак су морали чврсто да их држе да се не отргну. Горак је осетио како пси дршћу од узбуђења, спремни да полете на први повик. Посматрали су великог јелена са разгранатим роговима. Јелен, који је до тада мирно пасао, изнена да подиже главу. Фрктао је узнемирено и њушио ваздух, док је ушима покушавао да открије скриве ног непријатеља. У тренутку када је јелен погледао према шуми, с друге стране се појавио Огар. Бр з замах копљем, рика рањене животиње и престрављени бег све је то заиграло пред Гораковим оч има. Пусти псе! викну Ака окамењеном Гораку. Пси се отргоше и појурише за Огаром, који је већ нестао у шуми. Горак виде Аку како трчи за псима са копљем у руци, док му се коса вијори на ветру. „Опет сам последњи", помисли Горак и стушти се за њима. Сав задихан, пројури кроз шуму. Угажена трав а и крв показивали су траг рањене животиње. На следећем пропланку Горак их стиже. Видео је јел ена, из чијег је бока стршило копље. Око њега су били Огар, Ака и пси. Ловци су покушавали да док рајче животињу. Кад год би га напали, јелен би насртао на њих роговима. Пси, навикнути на такав лов, уједали су га за ноге. Ака је, са копљем у руци, вребао тренутак за напад. [...] Изгледало је да ће је лен изаћи као победник. Један је пас цвилео, изгажен копитама. Остали су малаксали. Њихови нап ади су постали спори и без жара. Тада је Огарово искуство дошло до израза. [...] Коначно му је усп ело да зада ударац, но јелен га је при том роговима ударио у груди. Крзнено одело га је заштитило од теже повреде, али се суновратио низ падину. Јелен јурну да докрајчи противника. Из високе тра ве се зачу Огаров крик. Ака и пси појурише у помоћ. У том тренутку Горак се покрете као избачен о пругом. С копљем у рукама, јурну на јелена. Животиња је касно приметила новог непријатеља. Коп ље се дубоко зарило у јеленову слабину, а крв је куљнула и Залила црвенкасто крзно. Наглим окре том јелен посла Горака наглавце низбрдо. Пред његовим очима се све помешало: небо, ливада, ш ума, брдо, река... Кад се зауставио, видео је изнад себе плаво небо и беле облаке. Све га је болело. Желео је да ост ане непомичан. Акини узвици, којима је бодрио псе, вратише га у стварност. С муком устаде и виде Аку како сам на срће на јелена, коме је из бока још штрчало Гораково копље. Поносан, он опет осети жељу да крен е у борбу. Узе секиру од Огара, који је непокретан лежао у трави, и храмљући приђе Аки. Јелен је одбијао нападе, иако је крварио и нагло слабио. - Не прилази викну му Ака. - Сада су почели заједно да круже око животиње. Јелена прво издадоше предње ноге, али се, клече ћи и даље бранио роговима. Најзад, глава му клону и он се тешко свали на бок. Ака није дозволио Гораку да приђе јелену, отера псе и пође да види шта је са старцем. Огар је упр аво покушавао да устане. Био је окрвављен и угруван, али су му кости биле читаве. Горак и Ака му помогоше да се усправи. Лице му се озари кад виде јелена. - Велики рогови - промрмља старац. - Богови ће бити захвални на дару. бити гладни.[...] Огар показ а дечацима како да направе саонице од грања, на које ставише ловину и кретоше низбрдо. Касно, пред ноћ, стигли су у село, где су их дочекали са узвицима добродошлице. Горак је дао своје копљ е Моту да га носи. Био је поносан - постао је ловац.