ISSN 2181-712X. EiSSN 2181-2187 4 ( 4 2 ) 202 2 апрель www.bsmi.uz https://newdaymedicine.com E: ndmuz@mail.ru Òåë: +99890 8061882 ÒÈÁÁÈ ̈ÒÄÀ ßÍÃÈ ÊÓÍ ÍÎÂÛÉ ÄÅÍÜ Â ÌÅÄÈÖÈÍÅ NEW DAY IN MEDICINE Èëìèé-ðåôåðàòèâ, ìàúíàâèé-ìàúðèôèé æóðíàë Íàó÷íî-ðåôåðàòèâíûé, äóõîâíî-ïðîñâåòèòåëüñêèé æóðíàë Ó×ÐÅÄÈÒÅËÈ: ÁÓÕÀÐÑÊÈÉ ÃÎÑÓÄÀÐÑÒÂÅÍÍÛÉ ÌÅÄÈÖÈÍÑÊÈÉ ÈÍÑÒÈÒÓÒ ÎÎÎ «ÒÈÁÁÈ ̈ÒÄÀ ßÍÃÈ ÊÓÍ» Íàöèîíàëüíûé ìåäèöèíñêèé èññëåäîâàòåëüñêèé öåíòð õèðóðãèè èìåíè À.Â. Âèøíåâñêîãî ÿâëÿåòñÿ ãåíåðàëüíûì íàó÷íî-ïðàêòè÷åñêèì êîíñóëüòàíòîì ðåäàêöèè Æóðíàë áûë âêëþ÷åí â ñïèñîê æóðíàëüíûõ èçäàíèé, ðåöåíçèðóåìûõ Âûñøåé Àòòåñòàöèîííîé Êîìèññèåé Ðåñïóáëèêè Óçáåêèñòàí (Ïðîòîêîë ¹ 201/03 îò 30.12.2013 ã.) ÐÅÄÀÊÖÈÎÍÍÛÉ ÑÎÂÅÒ: М.М. АБДУРАХМАНОВ (Бухара) Г.Ж. ЖАРЫЛКАСЫНОВА (Бухара) А.Ш. ИНОЯТОВ (Ташкент) Г.А. ИХТИЁРОВА (Бухара) Ш.И. КАРИМОВ (Ташкент) У.К. КАЮМОВ (Тошкент) Ш.И. НАВРУЗОВА (Бухара) А.А. НОСИРОВ (Ташкент) А.Р. ОБЛОКУЛОВ (Бухара) Б.Т. ОДИЛОВА (Ташкент) Ш.Т. УРАКОВ (Бухара) Ñîïðåäñåäàòåëè ðåäàêöèîííîé êîëëåãèè: Ш. Ж. ТЕШАЕВ, À. Ø. ÐÅÂÈØÂÈËÈ Ðåä. êîëëåãèÿ: М.И. АБДУЛЛАЕВ А.А. АБДУМАЖИДОВ А.Ш. АБДУМАЖИДОВ М.М. АКБАРОВ Х.А. АКИЛОВ М.М. АЛИЕВ С.Ж. АМИНОВ Ш.Э. АМОНОВ Ш.М. АХМЕДОВ Ю.М. АХМЕДОВ Т.А. АСКАРОВ Ж.Б. БЕКНАЗАРОВ (главный редактор) Е.А. БЕРДИЕВ Б.Т. БУЗРУКОВ Р.К. ДАДАБАЕВА М.Н. ДАМИНОВА К.А. ДЕХКОНОВ Э.С. ДЖУМАБАЕВ А.Ш. ИНОЯТОВ С. ИНДАМИНОВ А.И. ИСКАНДАРОВ С.И. ИСМОИЛОВ Э.Э. КОБИЛОВ Д.М. МУСАЕВА Т.С. МУСАЕВ Ф.Г. НАЗИРОВ Н.А. НУРАЛИЕВА Б.Т. РАХИМОВ Ш.И. РУЗИЕВ С.А. РУЗИБОЕВ Ж.Б. САТТАРОВ Б.Б. САФОЕВ (отв. редактор) И.А. САТИВАЛДИЕВА М.М. ТАДЖИЕВ А.Ж. ХАМРАЕВ А.М. ШАМСИЕВ А.К. ШАДМАНОВ Н.Ж. ЭРМАТОВ Б.Б. ЕРГАШЕВ Н.Ш. ЕРГАШЕВ И.Р. ЮЛДАШЕВ М.Ш. ХАКИМОВ К.А. ЕГЕЗАРЯН (Россия) DONG JINCHENG (Китай) КУЗАКОВ В.Е. (Россия) Я. МЕЙЕРНИК (Словакия) В.А. МИТИШ (Россия) В И. ПРИМАКОВ (Беларусь) О.В. ПЕШИКОВ (Россия) А.А. ПOТАПОВ (Россия) А.А. ТЕПЛОВ (Россия) Т.Ш. ШАРМАНОВ (Казахстан) А.А. ЩЕГОЛОВ (Россия) Prof. Dr. KURBANHAN MUSLUMOV (Azerbaijan) Prof. Dr. DENIZ UYAK (Germany) 2 «Òèááè±òäà ÿíãè êóí» 4 ( 4 2 ) 202 2 ISSN 2181-712X. EISSN 2181-2187 © «Òèááè ̧òäà ÿíãè êóí» Ìׯ, 202 2 Ìà³îëàëàðäàãè ìàúëóìîòëàð ó÷óí ìóàëëèô âà áîø ìóμàððèð ìàñúóë. Òàμðè ðèÿò ôèêðè ìó àëëèôëàð ôèêðè áèëàí ìóíîñèá á ́ëìàñëèãè ìóìêèí. Áàð ÷à ì ó àëëè ôëè ê μ ó ³ó ³ëàð è μèìîÿëàíãàí. Áàð ÷à ì àúëó ìî òëàð òàμð èð èÿò ̧çìà ðóõñàòèñèç ÷îï ýòèëìàéäè. «Òèááè ̧òäà ÿíãè êóí» òèááè ̧ò æóðíàëè òàμðèðèÿòè, Òîøêåíò ø., 100011, Íàâîèé ê ́÷àñè, 30-óé, òåë.: +99890 8061882, e-mail: ndmuz@mail.ru Òîøêåíò âèëîÿòè Ìàòáóîò âà àõáîðîò áîø³àðìàñèäà 2012 éèë 16 ôåâðàëäà ð ́éõàòãà îëèíãàí (03-084-ñîíëè ãó- âîμíîìà). Áàμîñè êåëèøèëãàí íàðõäà. Íàøð ê ́ðñàòêè÷è 7048. МУНДАРИЖА * CONTENTS * СОДЕРЖАНИЕ SCIENTIFIC-THEORETICAL MEDICINE Abdurazzakov Kh.S., Adilbekova D.B., Baimakov S.R. MORPHOLOGICAL ASPECTS OF INTESTINAL FAILURE IN EXPERIMENTAL PERITONITIS..........................................4 Avozmetov J.E. MORPHOLOGICAL FEATURES OF THE EFFECT OF A GENETICALLY MODIFIED PRODUCT ON THE HEPATOBILIARY SYSTEM IN AN EXPERIMENT................9 Salomova Feruza Ibodullaevna, Turabaeva Zarina Kenzhebekovna HYGIENIC ASSESSMENT OF THE CONTENT OF RADON IN THE PREMISES OF RESIDENTIAL AND PUBLIC BUILDINGS OF THE SURKHANDARYA REGION.............12 Saidov А.A MORPHOLOGICAL CHANGES OF THE SPLEEN WITH POLYPRAGMASIA....................................................................17 Ìàñúóë ìóμàððèð: Ñàôîåâ Á.Á. Áàäèèé ìóμàððèð: Ï ́ëàòîâ Ñ.Ì. Òàðæèìîí: ¢àéáóëëàåâ Ñ.Ñ. Òåðèøãà áåðèëäè 15 0 2 .202 2 é. Áîñèøãà ðóõñàò ýòèëäè 1 8 0 2 .202 2 й. Áè÷èìè 60 ¥ 84 1 / 8 Øàðòëè áîñìà òàáî²è 47,0. Îôñåò ³î²îçèäà ÷îï ýòèëäè. Àäàäè 100 íóñõà. 42- áóþðòìà. «HUMOYUNBEK-ISTIQLOL MO‘JIZASI» áîñìàõîíàñèäà ÷îï ýòèëäè. 100000. Òîøêåíò, À.Òåìóð ê ́÷àñè, 60 À. Akhmedov U.B., Kakharov Z.A., Shokhirov.O.M. MORPHOLOGICAL AND MORPHOMETRIC CHANGES IN DYNAMICS ON THE 7TH DAY AFTER AMPUTATION OF THE LEG IN THE FOLIATE LOBULE OF THE CEREBELLAR VERMIS IN DOGS...........................................21 Baymuradov R.R., Khamidova N.K VASCULARIZATION OF THE TESTES OF WHITE OUTBRED RATS IN POSTNATAL ONTOGENESIS............24 Blinova S.A., Yuldasheva N.B., Khotamova G.B. REMODELING OF PULMONARY BLOOD VESSELS FOR BRONCHIOECTATIC DISEASE IN CHILDREN.................29 Bobonazarov S.D., Islamov Sh.E. MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF RECURRENT PULMONARY ECHINOCOCCOSIS......................................32 Boykuziyev H.H., Ismailova N.A. CELLULAR COMPOSITION OF STRUCTURAL COMPONENTS OF LYMPHOID NODULES OF THE APPENDICULAR PROCESS IN RABBITS............................36 Gafurova Kh.Z., Abdumukhtarova M.Z., Ibragimova Kh.Z., Kakharov Z.A MULTIPARAMETER ULTRASOUND DIAGNOSIS OF NEPHROBLASTOMA IN CHILDREN...................................39 Davronov R.D., Kuryazov A. MORPHOMETRIC PARAMETERS OF THE STRUCTURAL AND FUNCTIONAL ZONES OF THE THYMUS IN THE DYNAMICS OF TEMPERATURE INFLUENCE...................42 Davronova Sh.R. MODERN CONCEPT OF THE PARTICIPATION OF THE THYMUS GLAND IN THE PROCESSES OF IMMUNOGENESIS...................................................................47 Daminov A.O., Halikov P.H., Kurbanov A.K MORPHOLOGICAL AND HISTOCHEMICAL CHANGES IN THE LIVER UNDER THE ACTION OF INDOL....... .. ...... ...........51 Akhmedova N.Sh. LABORATORY MARKERS FOR ASSESSING RENAL FUNCTION IN NEPHROPATHY OF VARIOUS ETIOLOGIES......... ...............56 Ruziboev S.A., Amonov Kh.R. COMPARATIVE RESULTS OF TREATMENT OF PATIENTS WITH DUENAL INJURY WITH DIFFERENT SURGICAL TACTICS.................................................................................. ............60 Nurov U.I., Nurova G.On., Khairullayeva Z.G. PRINCIPLES OF TREATMENT OF ACUTE RHINOSINUSITIS IN CHILDREN ............................................................................... ...........67 Toyirov M.M., Narzullayev N.U. DIAGNOSIS AND TREATMENT OF ATOPIC BRONCHIAL ASTHMA IN CHLDREN WITH ALLERGIC RHINOSINUSITIS .................................................................... ..........7 5 Mirzaeva M.A., Karajanova T.D., Atakhodjaeva D.R. SPREAD OF DIARRHEAL DISEASES AMONG CHILDREN IN KARAKALPAKSTAN .................................................................. .......79 Agranovsky M.L., Muminov R.K., Sadikova D.I., Kutlikova G.M. CLOSELY RELATED MARRIAGES AND MENTAL DISORDERS IN OFFSPRING ............................................................................... ....83 Iminov B.M. FACTORS IMPAIRING IRON SUCTION AFTER RESECTION OF GASTRIC AND DUODENAL ULCERS............................................87 Abdullayeva M.E. FEATURES OF ANTHROPOMETRIC INDICATORS IN CHILDREN WITH DOWN SYNDROME........................................91 Khodjaeva F.T. MODERN THERAPEUTIC TACTICS FOR EPILEPSY DURING PREGNANCY ......................................................................................95 Botirov Zhakhongir Akramjon ugli RECONSTRUCTIVE AND RECONSTRUCTIVE INTERVENTIONS AFTER HARTMANN SURGERY: PROBLEMS AND SOLUTIONS..............................................................................98 A.A. Abdumadzhidov RELATIONSHIP BETWEEN THE MOTOR ACTIVITY OF THE STOMACH, DUENAL INTESTINE AND THE BILIARY SYSTEM..............................................................................................102 Akhmedova Dilafruz Bahodirovna ASSESSING QUALITY OF LIFE IN CHRONIC FORMS OF HEADACHES .....................................................................................10 6 1- жадвал Бухоро вилояти сув омборлари ўрганилган жойларда фитопланктоннинг таксономик тузилиши Сув ўтлари Т ў дак ў л сув омбори Ку йи маз о р сув омбори Bacillariophyta (диатомлар) 13 21 Chlorophyta (яшил) 14 6 Cyanophyta (кўк- яшил) 9 6 Dinophyta (Динофитлар) 5 - Euglenophyta (евгленалар) 1 - Т урларнинг умумий сони 42 33 Ўрганилаѐтган сув омборлари намуналарида яшил сувўтлар ( Chlorophyta ) ўртача - 20 тур ѐки 26,67%, шакллари ва навлари, асосан мезосапроб Ankistrodesmus, Oocystis, Сhlorella, Сhlamidomonas, Scenedesmus, Cosmarium ва бошқалар кенг тарқалган б - мезосапробик турлар билан ифодаланади. Фитопланктон намуналарида яшил сувўтларнинг кўплиги мос равишда 756,250 х 10 3 ҳужайра/л ва 87,500 х 10 3 ҳужайра/л, биомасса - эса 188,400 мг/л ва 31,500 мг/л ни ташкил этди. Хулоса Сув омборларидан олинган фитопланктон намуналарида Тўдакўл динофитик сув ўтларининг яхши ривожланиши - Dinophyta (5 тур), улар асосан гленодиниум, Перидиниум авлодлари билан ифодаланади Динофитик сувўтларнинг кўплиги 150.625x 10 3 ҳужайра/л, биомассаси эса 211.125 мг/л ни ташкил этди. Dinophyta ва Chlorophyta сувўтлари сув намуналарида Куйимазор сув омборидан топилмади. АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ: 1. Алматов Б.И., Нуралиев Н.А., Курбанова С.Ю. Посезонная динамика изменения микробного состава воды некоторых водохранилищ Узбекистана // М i кроб i олог i чний журнал. - Киев, Украина, 2016. - Том 78. - No2. - С.95 -102. 2. Баринова С.С., Медведева Л.А., Анисимова О.В. Биоразнообразие водорослей - индикаторов окружающей среды. Тель - Авив, 2006. - 498 с. 3. Гинатуллина Е.Н. Зоопланктон трансформированных минерализованных озер Узбекистана: диссертация на соискание ученой степени к.б.н., LAP Lampert Academic Publishing, Saarbruecken, 2013. -141 c. 4. Мустафаева М.И., Гафаров С.М. Биоэкологическая характеристика водорослей биологических прудов города Бухары // Ученый XXI века. -2016. - No 5 -4 (18). - С.15 -17. 5. Жумаева Ш.Б. (2022). Количественный учет и качественная характеристика фитопланктона в водоемах бухарской области. Scientific progress, 3(1), 1132 -1136. 6. Мустафаева З.А., Мирзаев У.Т., Камилов Б.Г. Методы гидробиологического мониторинга водных объектов Узбекистана // Методическое пособие. - Ташкент, Навруз. - 2017. - 112 с. Қабул қилинган сана 09.03.2022 1 23 4 ( 4 2 ) 202 2 «Òèááè±òäà ÿíãè êóí» ISSN 2181-712X. EISSN 2181-2187 УДК 611.01 АЛЛОКСАНЛИ ҚАНДЛИ ДИАБЕТ ТАЪСИРИДА ТЎШ - ҚОВУРҒА КОМПЛЕКСИ ТУЗИЛМАЛАРИНИНГ МОРФОЛОГИК ЎЗГАРИШЛАРИ Иброхимова Л.И ., Ражабов М.М. , Абдуллаева С.Ҳ. Тошкент педиатрия тиббиѐт институти Резюме Тадқиқод учун 150 - 200 г оғирликдаги 32 та лаборатор каламушлардан фойдаланилди. Ҳомиладорликнинг бешинчи куни жониворларга 150 мг/кг аллоксан дистилланган сув аралашмаси қорин бўшлиғига бир маротабали интраперитониал инъекция йўли орқали қандли диабет чақирилди. Қандли диабет шароитида туғилган каламушларда энг сезиларли ўзгаришлар тўш суяги тоғай тўқимасининг ўсиш зоналарида анча юпқалашиши ва ҳужайралар сони камайиши билан намоѐн бўлади Кузатув даврлари давомида суяк трабекулаларида дифференциалланиш жараѐни кескин сусайиши аниқланди. Калит сўзлар: Аллоксанли диабет, авлодлар , пай , тўш - қовурға комплекси МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ИЗМЕНЕНИЯ ГРУДИННО - РЁБЕРНОГО КОМПЛЕКСА ПРИ АЛЛОКСАНОВОМ САХАРНОМ ДИАБЕТЕ Иброхимова Л.И., Ражабов М.М., Абдуллаева С.Х. Тошкентский педиатрический медицинский институт Резюме В исследовании использовали 32 лабораторных крыс с весом 150 - 200 гр. В пятый день беременности для создания модели диабета животным интраперитонеально однократно вводили аллоксан со смесью дистиллированной воды по расчету 150 мг/кг веса. У потомства рожденных в условиях сахарного диабета отмечались значительные истончение ростковых зон с уменьшением клеточного состава. В периодах наблюдения в костных трабекулах определяется значительное снижение процессов дифференциации. Ключевые слова: Аллоксановый диабет, потомства, сухожилий, грудинно - реберный комплекс. MORPHOLOGICAL CHANGES OF THE STERONO-COST COMPLEX IN ALLOXANIC DIABETES MELLITUS Ibrokhimova L.I., Razhabov M.M., Abdullaeva S.Kh. Tashkent Pediatric Medical Institute Resume In the experiment, 32 laboratory rats weighing 150-200 g were used. On the fifth day of pregnancy, to create a model of diabetes, alloxan was intraperitoneally injected once with mixed distilled water at a rate of 150 mg/kg of body weight. In children born under conditions of diabetes mellitus, there is a significant thinning of the growth zones with a decrease in the cellular composition. During periods of observation of bone trabeculae, a significant decrease in differentiation processes. Key words: Alloxan diabetes, offspring, tendons, sternocostal complex. 1 2 4 «Òèááè±òäà ÿíãè êóí» 4 ( 4 2 ) 202 2 ISSN 2181-712X. EISSN 2181-2187 Долзарблиги андли диабет глобал муаммо бўлиб , бу масалага тобора кўпроқ эътибор қаратилаѐтганига қарамай , унинг аҳамияти йил сайин ортиб бормоқда Тўш - қовурға комплексининг морфофункционал хусусиятлари ўрганиш шикастланишлар , деформатцияларнинг олдини олиш ва даволашда муҳим аҳамиятга эга [1, 2, 4, 8]. Кўкрак қафасининг шакли ва функционал тузилишидаги ўзгаришлар кўкрак қафаси бўшлиҳидаги аъзоларнинг функционал ҳолатига таъсир қилади. Таянч - ҳаракат тизимининг туғма ва орттирилган касалликлари инсон ҳаѐти мобайнида 94 - 99 % ни ташкил қилади, шундан туғма нусонларнинг учраши 32:1000 ни ташкил қилади [ 3, 5]. Тўш - қовурға комплексининг морфофунксионал хусусиятлари ҳақидаги маълумотларнинг камлиги мазкур сохада шикастланишлар ва деформацияларнинг олдини олиш ва даволашда жиддий камчиликлар ва хатоларга олиб келади [6, 7] . Ушбу сохада илмий тадқиқодлар олиб бориш нафаат илмий, балки амалий аҳамиятга эга. Юқорида айтилганларнинг барчаси, тўш - қовурға комплексининг туғма ва орттирилган патологияларининг учраши, келиб чиқиши ва постнатал онтогенездаги морфофункционал шаклланиб бориши тадқиқот йўналишининг долзарблигини ифодалайди. Тадқиққот мақсади: Экспериментал аллоксанли қандли диабетда каламуш авлодларининг тўш - қовурға комплексининг морфологик ўзгаришларини динамик ўрганиш Материал ва услублар Тадқиқод учун 150-200 г оғирликдаги 32 та лаборатор каламушлардан фойдаланилди Назорат гурухи 10 та каламуш иборат бўлиб, эркак каламушлар 3:1 нисбатни ташкил этди ва уларга бир марталик 0,5 мл 0,9%ли натрий хлорид эритмаси инъекция қилинди. Тажриба гуруҳини 32 та каламуш ташкил қилди. Ҳомиладорликнинг бешинчи куни каламушларда аллоксан дори воситаси ѐрдамида экспериментал қандли диабет чақирилди. Бунинг учун жониворларга 150 мг/кг аллоксан дистилланган сув аралашмаси қорин бўшлиғига бир маротабали интраперитониал инъекция йўли орали киритилди Қонда глюкоза мидорининг тахминий 350 мг / дл ( Плюс Сателлит Россия ) гача ошиши гипергликемияни тасдиқлайди Тажрибадаги каламушларда 15 минут ўтгач, титраш ҳолати кузатилди. 20 минутдан сўнг думлари кўкара бошлади. 3 соатдан кейин чанқаш, полиурия кузатилди. Кейинги куни озроқ титраш ва тахикардия кузатилди. Кейинчалик 20 - 24 кунлик кузатувларда тадқиқот гуруҳи каламушларда кам ҳаракатлилик, озиб кетиш, яраларнинг узок ватгача битмаслиги, тукларнинг тўкилиши кузатилди. Тажриба учун олинган 22та каламушдан 40% да ўлим кузатилди. Тадқиқот материаллари экспериментал диабет чақирилган оналардан туғилган ѐш каламушларнинг 7-14-21-30-60 кунлик кўкрак қафасининг таркибий қисмлари ажратиб олинди Тайѐрланган бўлаклар ван гизон , гематоксилин эозин ва Массон усулларида бўялди Натижа ва таҳлиллар Қандли диабет чақирилган каламушлар болаларида назорат гуруҳидаги каламуш болаларидан яккол фарқ қилувчи вазнини камлиги , тери ости ѐғ клетчаткасини яхши ривожланмагани аникланди Гистологик текширув учун қовурға тоғайининг тўшга бирикиш сохалари морфологик ўрганилганда : назорат жониворда ушбу муддатда қовурға тоғайининг тўш томондан тоғайланиб бориши , суякланиш кузатув даврига мослиги ; Аллоксанли диабетда тўш тоғайининг суякланиш чизиғи бўйлаб симметрик базофиллиги ; проксимал суякланиш интенсивлигининг нисбатан жадаллиги ; суяк устунчалари оралиғининг бетартиб шаклланиши ; пролифератив тоғай қатламининг нотекис тақсимланиши ва атроф юмшоқ тўқималар оралиғ ѐстичаларининг кўплиги аниқланди Дастлабки постнатал онтогенез босичларида ўсиш динамикасида назорат ва экспериментал каламушларнинг авлодларида тўш қовурға комплекслари морфологик текширилганда ҳомиладорлик даврида онанинг аллоксан қандли диабет ва диабетик онанинг эмизиш даврида тўш қовурға суякларининг ривожланишидаги ўзгаришлар механизмини аниқ кўрсатди Гистокимѐвий тадқиқотлар шуни кўрсатдики , мушак пайларида метахромазия реакциясининг сезиларли даражада заифлашиши кузатилди. Ушбу толали тузилмаларнинг суяк апофизларига бирикиш жойларида кислотали мукополисахаридларга бўлган барча реакциялар интенсивлигининг сезиларли даражада заифлашиши параартикуляр тузилмаларида чуқур физик - кимѐвий ўзгаришларни кўрсатади Пай К 1 2 5 4 ( 4 2 ) 202 2 «Òèááè±òäà ÿíãè êóí» ISSN 2181-712X. EISSN 2181-2187 қопламларининг ички қобиғида ўзгаришлар асосий моддада ҳам, фибробластлар цитоплазмасида ҳам шилимшиқ моддаларнинг диффуз тарқалишининг аниқланиши билан тавсифланади. Эрта даврлар изоген тоғай гурухлари асосий гуруҳи қайд этилмасдан хаотик тарзда якка , жуфт бўлиб , кейинги босқичлар (30 кун ) да турли ўлчамдаги хондроцит шакллари аниқланади Кейинчалик хондроцитларда ядро цитоплазма , сферик ѐки юмалоқ шаклда жойлашган Пролиферация зонаси ханжар шаклига ўхшаб , ҳар бир устунда 10-12 ҳужайралар жойлашади Ушбу хондроцитлар асосий модданинг қатламлари билан қўшни устунлардан узунасига йўналган аниқ фибриллалар билан ажралиб туради Морфологик тадқиқотлар натижалари ҳомиладорлик даврида онанинг аллоксанли қандли диабет ва диабетик онанинг эмизиш даврида наслнинг тўш - қовура комплексининг ривожланиш механизмидаги ўзгаришларга олиб келишини кўрсатди. Қандли диабетнинг асосий салбий таъсири тоғай тўқимасида, қовурғани тўшга бирикувчи зоналарида акс кузатилди. Диабетик оналар ҳомилалари хондроцитларнинг гистотцитологик дифференсиясининг кечикиши ва периостал суякланишнинг пасайишини кўрсатди. Гистокимѐвий тадқиқотлар шуни кўрсатдики, пайларининг диабет таъсирида метахромазия реакциясининг сезиларли даражада заифлашиши, бу жойларда нейтрал полисахаридларнинг бир оз кўпайиши кузатилди. Пай қопламларининг ички қобиғида ўзгаришлар асосий моддада ҳам, фибробластлар цитоплазмасида ҳам шилимшиқ моддаларнинг диффуз аниқланиши билан тавсифланади. Толали тузилмаларнинг тўшга бириккан жойларида кислотали мукополисахаридларга бўлган барча реактсиялар интенсивлигининг сезиларли даражада заифлашиши пай - бойлам тузилмаларида чуур физик - кимѐвий ўзгаришларни кўрсатади. Гистологик тадқиқотлар шуни кўрсатдики , комплекни ҳосил қилган барча синхондрозларга бириккан бойлам - пай тузилмаларида дистрофик ўзгаришлар аниқланган , бу эса тўш - қовурға комплексининг нотўғри шаклланишига олиб келади Толали тузилмаларнинг коллаген толаларида гистокимѐвий текширувда нордон мукополисаккаридлар миқдори сезиларли даражада камаяди Тўш суягидаги тўртала ўсиш зоналари бир хил архитектоника касб этиб, икки томонлама суякланиш механизми бошқа суяклардан ажратиб туради. Айрим кўрув майдонларида хондроцитларнинг локал дистрофик ўзгаришлари аниқланди , томирлар девори қалинлашган ва кенгайган , қон томирлари атрофида плазморрагия марказлари кузатилди Хулоса Ўтказилган гистологик ва гистокимѐвий тадқиқотлар эхпериментал диабетда тўш - қовура комплекси тўқималарида коллаген тузилмаларининг дефибрацияси соҳаларида мукополисаккаридларга жавобнинг кучайиши , экспериментал диабетда тўш - қовура комплекси тўқима элементларининг метаболик бузилиши деформацияларнинг ривожланишига сабаб бўлиши мумкин Қандли диабет шароитида туғилган каламуш болаларида энг сезиларли ўзгаришлар тўш суяги тоғай тўқимасининг ўсиш зоналарида анча юпқалашиши ва ҳужайралар сони камайиши билан намоѐн бўлади Кузатув даврлари давомида суяк трабекулаларида дифференциалланиш жараѐни кескин сусаяди АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ: 1. Hough F.S. et al. Mechanisms in endocrinology: mechanisms and evaluation of bone fragility in type 1 diabetes mellitus. //Eur. J. Endocrinol. 2016; 174:R127 – 138.DOI: 10.1530/EJE-15-0820. 2. Jackuliak P., Payer J. Osteoporosis, fractures, and diabetes. //Int. J. Endocrinol. 2014; 2014: 820615. DOI: 10.1155/2014/820615. 3. Kaleem M., Sheema S. H., Bano B. Protective effects of Piper nigrum and Vinca rosea in alloxan induced diabetic rats //Indian J Physiol Pharmacol.2005. Т.49.No.1.С .65-71 4. Rohilla A., Ali S. Alloxan induced diabetes: mechanisms and effects //International journal of research in pharmaceutical and biomedical sciences.2012. Т.3.No.2.С .819-823. 5. Ibrokhimova LI, Features of chemical models of experimental diabetes mellitus, //Pediatrics 2021; No.1.294 - 296p. 6. Alzubaidi S.A., Bin Salman A.I., Alguraigari A.A. et al. Systematic review of bone turnover Biochemical markers in diabetes mellitus (DM). //International Journal of Healthcare Sciences. 2016; 4: 41 – 48. 7. Lenzen, Sigurd. "The mechanisms of alloxan-and streptozotocin-induced diabetes." //Diabetologia 51.2(2008):216-226. 8. Asgary S., Rahimi P., Mahzouni P., Madani H. (2012). Antidiabetic effect of hydroalcoholic extract of Carthamus tinctorius L. in alloxan-induced diabetic rats. //Journal of research in medical sciences: the official journal of Isfahan University of Medical Sciences, 2012:17(4), 386. Қабул қилинган сана 09.04.2022 1 2 6 «Òèááè±òäà ÿíãè êóí» 4 ( 4 2 ) 202 2 ISSN 2181-712X. EISSN 2181-2187 УДК 611.085.1: 612.332.72: 616.89-00 MORPHOGENESIS OF THE ANAL CANAL AND RECTAL SPHINCTERS IN RATS Ilyasov A.S., Turaev F.S. Bukhara State Medical Institute Resume In the study of the internal and external sphincters of the rectum, it was revealed that they form a complex combined formation. The results obtained reveal the mechanism of occurrence of various disorders of the sphincter apparatus of the rectum. It was revealed that there are connective tissue layers in the presphincteric section. Keywords: rectum, anal canal, mucous membrane, muscular membrane, internal sphincter, external sphincter, intersphincter zone. KALAMUSH ANAL KANALI VA TO`G`RI ICHAK SFINKTERINING MORFOGENEZI Ilyasov A.Sa., To'raev F.S. Buxoro davlat tibbiyot institute Rezume To'g'ri ichakning ichki va tashqi sfinkterlarini o'rganishda ular murakkab birlashgan shakl hosil qilishi aniqlandi. Olingan natijalar to'g'ri ichak sfinkter apparatining turli xil buzilishlarining paydo bo'lish mexanizmini ochib beradi. Presfinkterik bo'limda biriktiruvchi to'qima qatlamlari mavjudligi aniqlandi. Kalit so'zlar: to'g'ri ichak, anal kanal, shilliq qavat, mushak qavat, ichki sfinkter, tashqi sfinkter, intersfinkter zonasi. МОРФОГЕНЕЗ АНАЛЬНОГО КАНАЛА И СФИНКТЕРОВ ПРЯМОЙ КИШКИ КРЫС Ильясов А С , Тураев Ф С Бухарский государственный медицинский институт Резюме При исследовании внутреннего и наружного сфинктеров прямой кишки выявлено, что они формируют комплексное комбинированное образование. Полученные результаты глубже раскрывают механизм возникновения различных нарушений сфинктерного аппарата прямой кишки. Выявлено, что в предсфинктерном отделе имеются соединительнотканные прослойки. Ключевые слова: прямая кишка, анальный канал, слизистая оболочка, мышечная оболочка, внутренний сфинктер, наружный сфинктер, межсфинктерная зона Актуальность истальный отрезок прямой кишки ( анальный канал ) - обусловлено особенностями развития и специфическими функциями. Его длина варьирует от 2,5 до 5 см. Мышечная оболочка анального канала у животных и человека состоит из внутреннего и наружного сфинктеров, а также волокон мышцы, поднимающей задний проход. Связаны ли мышцы, поднимающие задний проход, с наружным сфинктером? Многие морфологи считали, что связи с этими мышцами нет. Однако [ 1,2,9 ] пришел к выводу, что имеется интимная связь между передними волокнами мышц, поднимающих задний проход, и наружным сфинктером. Другие Д 1 2 7 4 ( 4 2 ) 202 2 «Òèááè±òäà ÿíãè êóí» ISSN 2181-712X. EISSN 2181-2187 же авторы, c читают [ 3,7 ] что наружные сфинктеры играют важную роль в удержании кала. По мнению [ 2,8 ] недержания кала и запоры являются социальной проблемой для ребенка. Приведенные литературные сведения последнего десятилетия показывают, что нет единство взглядов как в морфологии так же в патологии анального канала. Авторы не доказали морфологические особенности формирования структурных компонентов сфинктеров и прилегающих к ним частей прямой кишки в процессе развития, они дают конкретные размеры анального канала и внутреннего сфинктера, но не указывая границ. Также в литературе недостаточно освещено микроскопическое строение различных зон анального канала прямой кишки крысы. Так как они взаимосвязаны и имеют большое значение для понимания механизма акта дефекации. Цель. Исследовать морфогенез прямой кишки и анального сфинктера крыс. Материал и методы При микроскопическом исследовании проводили морфометрические измерения с использованием окулярной линейки. Измеряли в мкм длину анального канала. Изучали строение слизистой оболочки, подслизистой основы и мышечно - наружной оболочки в структурных отделах анального канала крыс в различные периоды постнатального онтогенеза. У новорожденных крысят длина анального канала в среднем составляет 1625,6±35,3 мкм. Исследование показало, что на протяжении постнатального онтогенеза больший темп прироста длины анального канала отмечен с 11 по 16 день развития, что связано с переходом от грудного вскармливания на дефинитивное питание. Результат и обсуждение Увеличение темпа прироста длины анального канала выявляется к 3- месячному возрасту. Возможно, это объясняется наступлением периода полового созревания, когда в организме происходят процессы структурной перестройки. Анальный канал крысы подразделен на предсфинктерный отдел, переходную зону, внутренний сфинктер, наружный сфинктер, пространство между сфинктерами и межсфинктерную зону ( рис. 1). Эти отделы имеют локальные особенности строения и неодинаковые темпы формирования в постнатальном онтогенезе. Морфологической границей между предсфинктерным отделом и переходной зоной является место, где волокнистые структуры соединительной ткани, перестраиваясь в направлениях, начинают окружать пучки миоцитов во внутреннем циркулярном мышечном слое. Дистальная граница переходной зоны соответствует участку, в котором продольный мышечный слой проникает во внутренний циркулярный мышечный слой. В предсфинктерной зоне у новорожденных крысят выявляются соединительнотканные прослойки. Они располагаются между подслизистой основой и наружной оболочкой. Эти соединительнотканные прослойки имеют различные формы: узкоцилиндрическая (рис. 2 ), широкоцилиндрическая, треугольная, и в виде песочных часов. До 22- дневного возраста чаще обнаруживаются узкоцилиндрическая, широкоцилиндрическая формы. Реже встречается треугольная форма и форма песочных часов. С 3 - месячного возраста чаще выявляется широкоцилиндрическая и треугольная формы. В соединительнотканных прослойках их ширина зависит от формы. Ширина прослоек всегда была больше со стороны подслизистой основы. Различие форм этих соединительнотканных прослоек в зависимости от возраста связано с формированием волокнистых структур соединительной ткани в стенке анального канала. Направление соединительнотканных пучков в прослойке и характер их взаимоотношений с оболочками в стенке анального канала позволяет предположить, что они являются составной частью фиксирующего аппарата прямой кишки крысы. Кроме фиксации оболочек стенки органа эти прослойки, могут быть путями распространения различных воспалительных процессов. В предсфинктерном отделе в процессе развития в зависимости от возраста выявляются разные темпы прироста ширины прослоек соединительной ткани. К 6 - дневному возрасту больший темп прироста ширины отмечен в прослойках треугольной формы со стороны наружной оболочки и в форме песочных часов со стороны подслизистой основы. В последующих возрастах отмечено уменьшение темпов прироста ширины прослоек соединительной ткани, и она зависит от возраста и места расположения прослоек соединительной ткани. «Òèááè±òäà ÿíãè êóí» 4 ( 4 2 ) 202 2 1 2 8 ISSN 2181-712X. EISSN 2181-2187